1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима
1Then came together unto him the Pharisees, and certain of the scribes, which came from Jerusalem.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2And when they saw some of his disciples eat bread with defiled, that is to say, with unwashen, hands, they found fault.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3For the Pharisees, and all the Jews, except they wash their hands oft, eat not, holding the tradition of the elders.
4И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4And when they come from the market, except they wash, they eat not. And many other things there be, which they have received to hold, as the washing of cups, and pots, brasen vessels, and of tables.
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5Then the Pharisees and scribes asked him, Why walk not thy disciples according to the tradition of the elders, but eat bread with unwashen hands?
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6He answered and said unto them, Well hath Esaias prophesied of you hypocrites, as it is written, This people honoureth me with their lips, but their heart is far from me.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7Howbeit in vain do they worship me, teaching for doctrines the commandments of men.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8For laying aside the commandment of God, ye hold the tradition of men, as the washing of pots and cups: and many other such like things ye do.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9And he said unto them, Full well ye reject the commandment of God, that ye may keep your own tradition.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10For Moses said, Honour thy father and thy mother; and, Whoso curseth father or mother, let him die the death:
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11But ye say, If a man shall say to his father or mother, It is Corban, that is to say, a gift, by whatsoever thou mightest be profited by me; he shall be free.
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12And ye suffer him no more to do ought for his father or his mother;
13Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13Making the word of God of none effect through your tradition, which ye have delivered: and many such like things do ye.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14And when he had called all the people unto him, he said unto them, Hearken unto me every one of you, and understand:
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15There is nothing from without a man, that entering into him can defile him: but the things which come out of him, those are they that defile the man.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
16If any man have ears to hear, let him hear.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17And when he was entered into the house from the people, his disciples asked him concerning the parable.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18And he saith unto them, Are ye so without understanding also? Do ye not perceive, that whatsoever thing from without entereth into the man, it cannot defile him;
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19Because it entereth not into his heart, but into the belly, and goeth out into the draught, purging all meats?
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20And he said, That which cometh out of the man, that defileth the man.
21Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21For from within, out of the heart of men, proceed evil thoughts, adulteries, fornications, murders,
22Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22Thefts, covetousness, wickedness, deceit, lasciviousness, an evil eye, blasphemy, pride, foolishness:
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23All these evil things come from within, and defile the man.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24And from thence he arose, and went into the borders of Tyre and Sidon, and entered into an house, and would have no man know it: but he could not be hid.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25For a certain woman, whose young daughter had an unclean spirit, heard of him, and came and fell at his feet:
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26The woman was a Greek, a Syrophenician by nation; and she besought him that he would cast forth the devil out of her daughter.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27But Jesus said unto her, Let the children first be filled: for it is not meet to take the children's bread, and to cast it unto the dogs.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28And she answered and said unto him, Yes, Lord: yet the dogs under the table eat of the children's crumbs.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29And he said unto her, For this saying go thy way; the devil is gone out of thy daughter.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30And when she was come to her house, she found the devil gone out, and her daughter laid upon the bed.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31And again, departing from the coasts of Tyre and Sidon, he came unto the sea of Galilee, through the midst of the coasts of Decapolis.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32And they bring unto him one that was deaf, and had an impediment in his speech; and they beseech him to put his hand upon him.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33And he took him aside from the multitude, and put his fingers into his ears, and he spit, and touched his tongue;
34И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34And looking up to heaven, he sighed, and saith unto him, Ephphatha, that is, Be opened.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35And straightway his ears were opened, and the string of his tongue was loosed, and he spake plain.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36And he charged them that they should tell no man: but the more he charged them, so much the more a great deal they published it;
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37And were beyond measure astonished, saying, He hath done all things well: he maketh both the deaf to hear, and the dumb to speak.