¹И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:

¹And it came to pass, when Jesus had finished all these sayings, he said unto his disciples,

²Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.

²Ye know that after two days is the feast of the passover, and the Son of man is betrayed to be crucified.

³Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;

³Then assembled together the chief priests, and the scribes, and the elders of the people, unto the palace of the high priest, who was called Caiaphas,

⁴И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.

⁴And consulted that they might take Jesus by subtilty, and kill him.

⁵И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.

⁵But they said, Not on the feast day, lest there be an uproar among the people.

⁶А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

⁶Now when Jesus was in Bethany, in the house of Simon the leper,

⁷Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

⁷There came unto him a woman having an alabaster box of very precious ointment, and poured it on his head, as he sat at meat.

⁸А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

⁸But when his disciples saw it, they had indignation, saying, To what purpose is this waste?

⁹Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

⁹For this ointment might have been sold for much, and given to the poor.

¹⁰А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

¹⁰When Jesus understood it, he said unto them, Why trouble ye the woman? for she hath wrought a good work upon me.

¹¹Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

¹¹For ye have the poor always with you; but me ye have not always.

¹²А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

¹²For in that she hath poured this ointment on my body, she did it for my burial.

¹³Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

¹³Verily I say unto you, Wheresoever this gospel shall be preached in the whole world, there shall also this, that this woman hath done, be told for a memorial of her.

¹⁴Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

¹⁴Then one of the twelve, called Judas Iscariot, went unto the chief priests,

¹⁵И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

¹⁵And said unto them, What will ye give me, and I will deliver him unto you? And they covenanted with him for thirty pieces of silver.

¹⁶И отада тражаше згоду да Га изда.

¹⁶And from that time he sought opportunity to betray him.

¹⁷А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

¹⁷Now the first day of the feast of unleavened bread the disciples came to Jesus, saying unto him, Where wilt thou that we prepare for thee to eat the passover?

¹⁸А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.

¹⁸And he said, Go into the city to such a man, and say unto him, The Master saith, My time is at hand; I will keep the passover at thy house with my disciples.

¹⁹И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.

¹⁹And the disciples did as Jesus had appointed them; and they made ready the passover.

²⁰А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.

²⁰Now when the even was come, he sat down with the twelve.

²¹И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

²¹And as they did eat, he said, Verily I say unto you, that one of you shall betray me.

²²И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?

²²And they were exceeding sorrowful, and began every one of them to say unto him, Lord, is it I?

²³А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.

²³And he answered and said, He that dippeth his hand with me in the dish, the same shall betray me.

²⁴Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.

²⁴The Son of man goeth as it is written of him: but woe unto that man by whom the Son of man is betrayed! it had been good for that man if he had not been born.

²⁵А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.

²⁵Then Judas, which betrayed him, answered and said, Master, is it I? He said unto him, Thou hast said.

²⁶И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

²⁶And as they were eating, Jesus took bread, and blessed it, and brake it, and gave it to the disciples, and said, Take, eat; this is my body.

²⁷И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

²⁷And he took the cup, and gave thanks, and gave it to them, saying, Drink ye all of it;

²⁸Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.

²⁸For this is my blood of the new testament, which is shed for many for the remission of sins.

²⁹Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.

²⁹But I say unto you, I will not drink henceforth of this fruit of the vine, until that day when I drink it new with you in my Father's kingdom.

³⁰И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

³⁰And when they had sung an hymn, they went out into the mount of Olives.

³¹Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.

³¹Then saith Jesus unto them, All ye shall be offended because of me this night: for it is written, I will smite the shepherd, and the sheep of the flock shall be scattered abroad.

³²А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.

³²But after I am risen again, I will go before you into Galilee.

³³А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

³³Peter answered and said unto him, Though all men shall be offended because of thee, yet will I never be offended.

³⁴Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

³⁴Jesus said unto him, Verily I say unto thee, That this night, before the cock crow, thou shalt deny me thrice.

³⁵Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

³⁵Peter said unto him, Though I should die with thee, yet will I not deny thee. Likewise also said all the disciples.

³⁶Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

³⁶Then cometh Jesus with them unto a place called Gethsemane, and saith unto the disciples, Sit ye here, while I go and pray yonder.

³⁷И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

³⁷And he took with him Peter and the two sons of Zebedee, and began to be sorrowful and very heavy.

³⁸Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

³⁸Then saith he unto them, My soul is exceeding sorrowful, even unto death: tarry ye here, and watch with me.

³⁹И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.

³⁹And he went a little farther, and fell on his face, and prayed, saying, O my Father, if it be possible, let this cup pass from me: nevertheless not as I will, but as thou wilt.

⁴⁰И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

⁴⁰And he cometh unto the disciples, and findeth them asleep, and saith unto Peter, What, could ye not watch with me one hour?

⁴¹Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.

⁴¹Watch and pray, that ye enter not into temptation: the spirit indeed is willing, but the flesh is weak.

⁴²Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.

⁴²He went away again the second time, and prayed, saying, O my Father, if this cup may not pass away from me, except I drink it, thy will be done.

⁴³И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

⁴³And he came and found them asleep again: for their eyes were heavy.

⁴⁴И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.

⁴⁴And he left them, and went away again, and prayed the third time, saying the same words.

⁴⁵Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.

⁴⁵Then cometh he to his disciples, and saith unto them, Sleep on now, and take your rest: behold, the hour is at hand, and the Son of man is betrayed into the hands of sinners.

⁴⁶Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

⁴⁶Rise, let us be going: behold, he is at hand that doth betray me.

⁴⁷И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.

⁴⁷And while he yet spake, lo, Judas, one of the twelve, came, and with him a great multitude with swords and staves, from the chief priests and elders of the people.

⁴⁸А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.

⁴⁸Now he that betrayed him gave them a sign, saying, Whomsoever I shall kiss, that same is he: hold him fast.

⁴⁹И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.

⁴⁹And forthwith he came to Jesus, and said, Hail, master; and kissed him.

⁵⁰А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.

⁵⁰And Jesus said unto him, Friend, wherefore art thou come? Then came they, and laid hands on Jesus and took him.

⁵¹И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

⁵¹And, behold, one of them which were with Jesus stretched out his hand, and drew his sword, and struck a servant of the high priest's, and smote off his ear.

⁵²Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

⁵²Then said Jesus unto him, Put up again thy sword into his place: for all they that take the sword shall perish with the sword.

⁵³Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?

⁵³Thinkest thou that I cannot now pray to my Father, and he shall presently give me more than twelve legions of angels?

⁵⁴Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?

⁵⁴But how then shall the scriptures be fulfilled, that thus it must be?

⁵⁵У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.

⁵⁵In that same hour said Jesus to the multitudes, Are ye come out as against a thief with swords and staves for to take me? I sat daily with you teaching in the temple, and ye laid no hold on me.

⁵⁶А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.

⁵⁶But all this was done, that the scriptures of the prophets might be fulfilled. Then all the disciples forsook him, and fled.

⁵⁷И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.

⁵⁷And they that had laid hold on Jesus led him away to Caiaphas the high priest, where the scribes and the elders were assembled.

⁵⁸А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

⁵⁸But Peter followed him afar off unto the high priest's palace, and went in, and sat with the servants, to see the end.

⁵⁹А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;

⁵⁹Now the chief priests, and elders, and all the council, sought false witness against Jesus, to put him to death;

⁶⁰И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,

⁶⁰But found none: yea, though many false witnesses came, yet found they none. At the last came two false witnesses,

⁶¹И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.

⁶¹And said, This fellow said, I am able to destroy the temple of God, and to build it in three days.

⁶²И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶²And the high priest arose, and said unto him, Answerest thou nothing? what is it which these witness against thee?

⁶³А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?

⁶³But Jesus held his peace, And the high priest answered and said unto him, I adjure thee by the living God, that thou tell us whether thou be the Christ, the Son of God.

⁶⁴Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

⁶⁴Jesus saith unto him, Thou hast said: nevertheless I say unto you, Hereafter shall ye see the Son of man sitting on the right hand of power, and coming in the clouds of heaven.

⁶⁵Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

⁶⁵Then the high priest rent his clothes, saying, He hath spoken blasphemy; what further need have we of witnesses? behold, now ye have heard his blasphemy.

⁶⁶Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

⁶⁶What think ye? They answered and said, He is guilty of death.

⁶⁷Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке

⁶⁷Then did they spit in his face, and buffeted him; and others smote him with the palms of their hands,

⁶⁸Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

⁶⁸Saying, Prophesy unto us, thou Christ, Who is he that smote thee?

⁶⁹А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

⁶⁹Now Peter sat without in the palace: and a damsel came unto him, saying, Thou also wast with Jesus of Galilee.

⁷⁰А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

⁷⁰But he denied before them all, saying, I know not what thou sayest.

⁷¹А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.

⁷¹And when he was gone out into the porch, another maid saw him, and said unto them that were there, This fellow was also with Jesus of Nazareth.

⁷²Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.

⁷²And again he denied with an oath, I do not know the man.

⁷³А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

⁷³And after a while came unto him they that stood by, and said to Peter, Surely thou also art one of them; for thy speech bewrayeth thee.

⁷⁴Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

⁷⁴Then began he to curse and to swear, saying, I know not the man. And immediately the cock crew.

⁷⁵И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.

⁷⁵And Peter remembered the word of Jesus, which said unto him, Before the cock crow, thou shalt deny me thrice. And he went out, and wept bitterly.