¹Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

¹Then shall the kingdom of heaven be likened unto ten virgins, which took their lamps, and went forth to meet the bridegroom.

²Пет од њих беху мудре, а пет луде.

²And five of them were wise, and five were foolish.

³И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

³They that were foolish took their lamps, and took no oil with them:

⁴А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

⁴But the wise took oil in their vessels with their lamps.

⁵А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.

⁵While the bridegroom tarried, they all slumbered and slept.

⁶А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

⁶And at midnight there was a cry made, Behold, the bridegroom cometh; go ye out to meet him.

⁷Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

⁷Then all those virgins arose, and trimmed their lamps.

⁸А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.

⁸And the foolish said unto the wise, Give us of your oil; for our lamps are gone out.

⁹А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

⁹But the wise answered, saying, Not so; lest there be not enough for us and you: but go ye rather to them that sell, and buy for yourselves.

¹⁰А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

¹⁰And while they went to buy, the bridegroom came; and they that were ready went in with him to the marriage: and the door was shut.

¹¹А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.

¹¹Afterward came also the other virgins, saying, Lord, Lord, open to us.

¹²А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.

¹²But he answered and said, Verily I say unto you, I know you not.

¹³Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

¹³Watch therefore, for ye know neither the day nor the hour wherein the Son of man cometh.

¹⁴Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

¹⁴For the kingdom of heaven is as a man travelling into a far country, who called his own servants, and delivered unto them his goods.

¹⁵И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

¹⁵And unto one he gave five talents, to another two, and to another one; to every man according to his several ability; and straightway took his journey.

¹⁶А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

¹⁶Then he that had received the five talents went and traded with the same, and made them other five talents.

¹⁷Тако и онај што прими два доби и он још два.

¹⁷And likewise he that had received two, he also gained other two.

¹⁸А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

¹⁸But he that had received one went and digged in the earth, and hid his lord's money.

¹⁹А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

¹⁹After a long time the lord of those servants cometh, and reckoneth with them.

²⁰И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

²⁰And so he that had received five talents came and brought other five talents, saying, Lord, thou deliveredst unto me five talents: behold, I have gained beside them five talents more.

²¹А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²¹His lord said unto him, Well done, thou good and faithful servant: thou hast been faithful over a few things, I will make thee ruler over many things: enter thou into the joy of thy lord.

²²А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

²²He also that had received two talents came and said, Lord, thou deliveredst unto me two talents: behold, I have gained two other talents beside them.

²³А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²³His lord said unto him, Well done, good and faithful servant; thou hast been faithful over a few things, I will make thee ruler over many things: enter thou into the joy of thy lord.

²⁴А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

²⁴Then he which had received the one talent came and said, Lord, I knew thee that thou art an hard man, reaping where thou hast not sown, and gathering where thou hast not strawed:

²⁵Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

²⁵And I was afraid, and went and hid thy talent in the earth: lo, there thou hast that is thine.

²⁶А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:

²⁶His lord answered and said unto him, Thou wicked and slothful servant, thou knewest that I reap where I sowed not, and gather where I have not strawed:

²⁷Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

²⁷Thou oughtest therefore to have put my money to the exchangers, and then at my coming I should have received mine own with usury.

²⁸Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

²⁸Take therefore the talent from him, and give it unto him which hath ten talents.

²⁹Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

²⁹For unto every one that hath shall be given, and he shall have abundance: but from him that hath not shall be taken away even that which he hath.

³⁰И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

³⁰And cast ye the unprofitable servant into outer darkness: there shall be weeping and gnashing of teeth.

³¹А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.

³¹When the Son of man shall come in his glory, and all the holy angels with him, then shall he sit upon the throne of his glory:

³²И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

³²And before him shall be gathered all nations: and he shall separate them one from another, as a shepherd divideth his sheep from the goats:

³³И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.

³³And he shall set the sheep on his right hand, but the goats on the left.

³⁴Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.

³⁴Then shall the King say unto them on his right hand, Come, ye blessed of my Father, inherit the kingdom prepared for you from the foundation of the world:

³⁵Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;

³⁵For I was an hungred, and ye gave me meat: I was thirsty, and ye gave me drink: I was a stranger, and ye took me in:

³⁶Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.

³⁶Naked, and ye clothed me: I was sick, and ye visited me: I was in prison, and ye came unto me.

³⁷Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?

³⁷Then shall the righteous answer him, saying, Lord, when saw we thee an hungred, and fed thee? or thirsty, and gave thee drink?

³⁸Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?

³⁸When saw we thee a stranger, and took thee in? or naked, and clothed thee?

³⁹Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?

³⁹Or when saw we thee sick, or in prison, and came unto thee?

⁴⁰И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

⁴⁰And the King shall answer and say unto them, Verily I say unto you, Inasmuch as ye have done it unto one of the least of these my brethren, ye have done it unto me.

⁴¹Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.

⁴¹Then shall he say also unto them on the left hand, Depart from me, ye cursed, into everlasting fire, prepared for the devil and his angels:

⁴²Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

⁴²For I was an hungred, and ye gave me no meat: I was thirsty, and ye gave me no drink:

⁴³Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

⁴³I was a stranger, and ye took me not in: naked, and ye clothed me not: sick, and in prison, and ye visited me not.

⁴⁴Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

⁴⁴Then shall they also answer him, saying, Lord, when saw we thee an hungred, or athirst, or a stranger, or naked, or sick, or in prison, and did not minister unto thee?

⁴⁵Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

⁴⁵Then shall he answer them, saying, Verily I say unto you, Inasmuch as ye did it not to one of the least of these, ye did it not to me.

⁴⁶И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.

⁴⁶And these shall go away into everlasting punishment: but the righteous into life eternal.