¹Не судите да вам се не суди;

¹Judge not, that ye be not judged.

²Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.

²For with what judgment ye judge, ye shall be judged: and with what measure ye mete, it shall be measured to you again.

³А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?

³And why beholdest thou the mote that is in thy brother's eye, but considerest not the beam that is in thine own eye?

⁴Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом?

⁴Or how wilt thou say to thy brother, Let me pull out the mote out of thine eye; and, behold, a beam is in thine own eye?

⁵Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

⁵Thou hypocrite, first cast out the beam out of thine own eye; and then shalt thou see clearly to cast out the mote out of thy brother's eye.

⁶Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.

⁶Give not that which is holy unto the dogs, neither cast ye your pearls before swine, lest they trample them under their feet, and turn again and rend you.

⁷Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

⁷Ask, and it shall be given you; seek, and ye shall find; knock, and it shall be opened unto you:

⁸Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

⁸For every one that asketh receiveth; and he that seeketh findeth; and to him that knocketh it shall be opened.

⁹Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?

⁹Or what man is there of you, whom if his son ask bread, will he give him a stone?

¹⁰Или ако рибе заиште да му да змију?

¹⁰Or if he ask a fish, will he give him a serpent?

¹¹Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?

¹¹If ye then, being evil, know how to give good gifts unto your children, how much more shall your Father which is in heaven give good things to them that ask him?

¹²Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

¹²Therefore all things whatsoever ye would that men should do to you, do ye even so to them: for this is the law and the prophets.

¹³Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

¹³Enter ye in at the strait gate: for wide is the gate, and broad is the way, that leadeth to destruction, and many there be which go in thereat:

¹⁴Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

¹⁴Because strait is the gate, and narrow is the way, which leadeth unto life, and few there be that find it.

¹⁵Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.

¹⁵Beware of false prophets, which come to you in sheep's clothing, but inwardly they are ravening wolves.

¹⁶По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

¹⁶Ye shall know them by their fruits. Do men gather grapes of thorns, or figs of thistles?

¹⁷Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

¹⁷Even so every good tree bringeth forth good fruit; but a corrupt tree bringeth forth evil fruit.

¹⁸Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.

¹⁸A good tree cannot bring forth evil fruit, neither can a corrupt tree bring forth good fruit.

¹⁹Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају.

¹⁹Every tree that bringeth not forth good fruit is hewn down, and cast into the fire.

²⁰И тако дакле по родовима њиховим познаћете их.

²⁰Wherefore by their fruits ye shall know them.

²¹Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.

²¹Not every one that saith unto me, Lord, Lord, shall enter into the kingdom of heaven; but he that doeth the will of my Father which is in heaven.

²²Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили?

²²Many will say to me in that day, Lord, Lord, have we not prophesied in thy name? and in thy name have cast out devils? and in thy name done many wonderful works?

²³И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.

²³And then will I profess unto them, I never knew you: depart from me, ye that work iniquity.

²⁴Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:

²⁴Therefore whosoever heareth these sayings of mine, and doeth them, I will liken him unto a wise man, which built his house upon a rock:

²⁵И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену.

²⁵And the rain descended, and the floods came, and the winds blew, and beat upon that house; and it fell not: for it was founded upon a rock.

²⁶А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку:

²⁶And every one that heareth these sayings of mine, and doeth them not, shall be likened unto a foolish man, which built his house upon the sand:

²⁷И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

²⁷And the rain descended, and the floods came, and the winds blew, and beat upon that house; and it fell: and great was the fall of it.

²⁸И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој.

²⁸And it came to pass, when Jesus had ended these sayings, the people were astonished at his doctrine:

²⁹Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.

²⁹For he taught them as one having authority, and not as the scribes.