¹Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.

¹Take heed that ye do not your alms before men, to be seen of them: otherwise ye have no reward of your Father which is in heaven.

²Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.

²Therefore when thou doest thine alms, do not sound a trumpet before thee, as the hypocrites do in the synagogues and in the streets, that they may have glory of men. Verily I say unto you, They have their reward.

³А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.

³But when thou doest alms, let not thy left hand know what thy right hand doeth:

⁴Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁴That thine alms may be in secret: and thy Father which seeth in secret himself shall reward thee openly.

⁵И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

⁵And when thou prayest, thou shalt not be as the hypocrites are: for they love to pray standing in the synagogues and in the corners of the streets, that they may be seen of men. Verily I say unto you, They have their reward.

⁶А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁶But thou, when thou prayest, enter into thy closet, and when thou hast shut thy door, pray to thy Father which is in secret; and thy Father which seeth in secret shall reward thee openly.

⁷А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.

⁷But when ye pray, use not vain repetitions, as the heathen do: for they think that they shall be heard for their much speaking.

⁸Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;

⁸Be not ye therefore like unto them: for your Father knoweth what things ye have need of, before ye ask him.

⁹Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;

⁹After this manner therefore pray ye: Our Father which art in heaven, Hallowed be thy name.

¹⁰Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

¹⁰Thy kingdom come, Thy will be done in earth, as it is in heaven.

¹¹Хлеб наш потребни дај нам данас;

¹¹Give us this day our daily bread.

¹²И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;

¹²And forgive us our debts, as we forgive our debtors.

¹³И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.

¹³And lead us not into temptation, but deliver us from evil: For thine is the kingdom, and the power, and the glory, for ever. Amen.

¹⁴Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

¹⁴For if ye forgive men their trespasses, your heavenly Father will also forgive you:

¹⁵Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.

¹⁵But if ye forgive not men their trespasses, neither will your Father forgive your trespasses.

¹⁶А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

¹⁶Moreover when ye fast, be not, as the hypocrites, of a sad countenance: for they disfigure their faces, that they may appear unto men to fast. Verily I say unto you, They have their reward.

¹⁷А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

¹⁷But thou, when thou fastest, anoint thine head, and wash thy face;

¹⁸Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

¹⁸That thou appear not unto men to fast, but unto thy Father which is in secret: and thy Father, which seeth in secret, shall reward thee openly.

¹⁹Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

¹⁹Lay not up for yourselves treasures upon earth, where moth and rust doth corrupt, and where thieves break through and steal:

²⁰Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

²⁰But lay up for yourselves treasures in heaven, where neither moth nor rust doth corrupt, and where thieves do not break through nor steal:

²¹Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

²¹For where your treasure is, there will your heart be also.

²²Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.

²²The light of the body is the eye: if therefore thine eye be single, thy whole body shall be full of light.

²³Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?

²³But if thine eye be evil, thy whole body shall be full of darkness. If therefore the light that is in thee be darkness, how great is that darkness!

²⁴Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

²⁴No man can serve two masters: for either he will hate the one, and love the other; or else he will hold to the one, and despise the other. Ye cannot serve God and mammon.

²⁵Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?

²⁵Therefore I say unto you, Take no thought for your life, what ye shall eat, or what ye shall drink; nor yet for your body, what ye shall put on. Is not the life more than meat, and the body than raiment?

²⁶Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

²⁶Behold the fowls of the air: for they sow not, neither do they reap, nor gather into barns; yet your heavenly Father feedeth them. Are ye not much better than they?

²⁷А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁷Which of you by taking thought can add one cubit unto his stature?

²⁸И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

²⁸And why take ye thought for raiment? Consider the lilies of the field, how they grow; they toil not, neither do they spin:

²⁹Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

²⁹And yet I say unto you, That even Solomon in all his glory was not arrayed like one of these.

³⁰А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

³⁰Wherefore, if God so clothe the grass of the field, which to day is, and to morrow is cast into the oven, shall he not much more clothe you, O ye of little faith?

³¹Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

³¹Therefore take no thought, saying, What shall we eat? or, What shall we drink? or, Wherewithal shall we be clothed?

³²Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

³²(For after all these things do the Gentiles seek:) for your heavenly Father knoweth that ye have need of all these things.

³³Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

³³But seek ye first the kingdom of God, and his righteousness; and all these things shall be added unto you.

³⁴Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.

³⁴Take therefore no thought for the morrow: for the morrow shall take thought for the things of itself. Sufficient unto the day is the evil thereof.