¹И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

¹And he entered into a ship, and passed over, and came into his own city.

²И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

²And, behold, they brought to him a man sick of the palsy, lying on a bed: and Jesus seeing their faith said unto the sick of the palsy; Son, be of good cheer; thy sins be forgiven thee.

³И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

³And, behold, certain of the scribes said within themselves, This man blasphemeth.

⁴И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁴And Jesus knowing their thoughts said, Wherefore think ye evil in your hearts?

⁵Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁵For whether is easier, to say, Thy sins be forgiven thee; or to say, Arise, and walk?

⁶Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁶But that ye may know that the Son of man hath power on earth to forgive sins, (then saith he to the sick of the palsy,) Arise, take up thy bed, and go unto thine house.

⁷И уставши отиде дома.

⁷And he arose, and departed to his house.

⁸А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

⁸But when the multitudes saw it, they marvelled, and glorified God, which had given such power unto men.

⁹И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

⁹And as Jesus passed forth from thence, he saw a man, named Matthew, sitting at the receipt of custom: and he saith unto him, Follow me. And he arose, and followed him.

¹⁰И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

¹⁰And it came to pass, as Jesus sat at meat in the house, behold, many publicans and sinners came and sat down with him and his disciples.

¹¹И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

¹¹And when the Pharisees saw it, they said unto his disciples, Why eateth your Master with publicans and sinners?

¹²А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

¹²But when Jesus heard that, he said unto them, They that be whole need not a physician, but they that are sick.

¹³Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

¹³But go ye and learn what that meaneth, I will have mercy, and not sacrifice: for I am not come to call the righteous, but sinners to repentance.

¹⁴Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

¹⁴Then came to him the disciples of John, saying, Why do we and the Pharisees fast oft, but thy disciples fast not?

¹⁵А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

¹⁵And Jesus said unto them, Can the children of the bridechamber mourn, as long as the bridegroom is with them? but the days will come, when the bridegroom shall be taken from them, and then shall they fast.

¹⁶Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

¹⁶No man putteth a piece of new cloth unto an old garment, for that which is put in to fill it up taketh from the garment, and the rent is made worse.

¹⁷Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

¹⁷Neither do men put new wine into old bottles: else the bottles break, and the wine runneth out, and the bottles perish: but they put new wine into new bottles, and both are preserved.

¹⁸Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

¹⁸While he spake these things unto them, behold, there came a certain ruler, and worshipped him, saying, My daughter is even now dead: but come and lay thy hand upon her, and she shall live.

¹⁹И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

¹⁹And Jesus arose, and followed him, and so did his disciples.

²⁰И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

²⁰And, behold, a woman, which was diseased with an issue of blood twelve years, came behind him, and touched the hem of his garment:

²¹Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

²¹For she said within herself, If I may but touch his garment, I shall be whole.

²²А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

²²But Jesus turned him about, and when he saw her, he said, Daughter, be of good comfort; thy faith hath made thee whole. And the woman was made whole from that hour.

²³И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

²³And when Jesus came into the ruler's house, and saw the minstrels and the people making a noise,

²⁴Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

²⁴He said unto them, Give place: for the maid is not dead, but sleepeth. And they laughed him to scorn.

²⁵А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

²⁵But when the people were put forth, he went in, and took her by the hand, and the maid arose.

²⁶И отиде глас овај по свој земљи оној.

²⁶And the fame hereof went abroad into all that land.

²⁷А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

²⁷And when Jesus departed thence, two blind men followed him, crying, and saying, Thou son of David, have mercy on us.

²⁸А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

²⁸And when he was come into the house, the blind men came to him: and Jesus saith unto them, Believe ye that I am able to do this? They said unto him, Yea, Lord.

²⁹Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

²⁹Then touched he their eyes, saying, According to your faith be it unto you.

³⁰И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

³⁰And their eyes were opened; and Jesus straitly charged them, saying, See that no man know it.

³¹А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

³¹But they, when they were departed, spread abroad his fame in all that country.

³²Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

³²As they went out, behold, they brought to him a dumb man possessed with a devil.

³³И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

³³And when the devil was cast out, the dumb spake: and the multitudes marvelled, saying, It was never so seen in Israel.

³⁴А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

³⁴But the Pharisees said, He casteth out devils through the prince of the devils.

³⁵И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

³⁵And Jesus went about all the cities and villages, teaching in their synagogues, and preaching the gospel of the kingdom, and healing every sickness and every disease among the people.

³⁶А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

³⁶But when he saw the multitudes, he was moved with compassion on them, because they fainted, and were scattered abroad, as sheep having no shepherd.

³⁷Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

³⁷Then saith he unto his disciples, The harvest truly is plenteous, but the labourers are few;

³⁸Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

³⁸Pray ye therefore the Lord of the harvest, that he will send forth labourers into his harvest.