¹Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

¹If there be therefore any consolation in Christ, if any comfort of love, if any fellowship of the Spirit, if any bowels and mercies,

²Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

²Fulfil ye my joy, that ye be likeminded, having the same love, being of one accord, of one mind.

³Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.

³Let nothing be done through strife or vainglory; but in lowliness of mind let each esteem other better than themselves.

⁴Не гледајте сваки за своје, него и за других.

⁴Look not every man on his own things, but every man also on the things of others.

⁵Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,

⁵Let this mind be in you, which was also in Christ Jesus:

⁶Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;

⁶Who, being in the form of God, thought it not robbery to be equal with God:

⁷Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.

⁷But made himself of no reputation, and took upon him the form of a servant, and was made in the likeness of men:

⁸Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

⁸And being found in fashion as a man, he humbled himself, and became obedient unto death, even the death of the cross.

⁹Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.

⁹Wherefore God also hath highly exalted him, and given him a name which is above every name:

¹⁰Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;

¹⁰That at the name of Jesus every knee should bow, of things in heaven, and things in earth, and things under the earth;

¹¹И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

¹¹And that every tongue should confess that Jesus Christ is Lord, to the glory of God the Father.

¹²Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.

¹²Wherefore, my beloved, as ye have always obeyed, not as in my presence only, but now much more in my absence, work out your own salvation with fear and trembling.

¹³Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.

¹³For it is God which worketh in you both to will and to do of his good pleasure.

¹⁴Све чините без вике и премишљања.

¹⁴Do all things without murmurings and disputings:

¹⁵Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,

¹⁵That ye may be blameless and harmless, the sons of God, without rebuke, in the midst of a crooked and perverse nation, among whom ye shine as lights in the world;

¹⁶Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

¹⁶Holding forth the word of life; that I may rejoice in the day of Christ, that I have not run in vain, neither laboured in vain.

¹⁷Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

¹⁷Yea, and if I be offered upon the sacrifice and service of your faith, I joy, and rejoice with you all.

¹⁸Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

¹⁸For the same cause also do ye joy, and rejoice with me.

¹⁹А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

¹⁹But I trust in the Lord Jesus to send Timotheus shortly unto you, that I also may be of good comfort, when I know your state.

²⁰Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

²⁰For I have no man likeminded, who will naturally care for your state.

²¹Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.

²¹For all seek their own, not the things which are Jesus Christ's.

²²А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

²²But ye know the proof of him, that, as a son with the father, he hath served with me in the gospel.

²³Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.

²³Him therefore I hope to send presently, so soon as I shall see how it will go with me.

²⁴А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

²⁴But I trust in the Lord that I also myself shall come shortly.

²⁵Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;

²⁵Yet I supposed it necessary to send to you Epaphroditus, my brother, and companion in labour, and fellowsoldier, but your messenger, and he that ministered to my wants.

²⁶Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

²⁶For he longed after you all, and was full of heaviness, because that ye had heard that he had been sick.

²⁷Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

²⁷For indeed he was sick nigh unto death: but God had mercy on him; and not on him only, but on me also, lest I should have sorrow upon sorrow.

²⁸Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

²⁸I sent him therefore the more carefully, that, when ye see him again, ye may rejoice, and that I may be the less sorrowful.

²⁹Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;

²⁹Receive him therefore in the Lord with all gladness; and hold such in reputation:

³⁰Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.

³⁰Because for the work of Christ he was nigh unto death, not regarding his life, to supply your lack of service toward me.