1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
1Be not thou envious against evil men, neither desire to be with them.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
2For their heart studieth destruction, and their lips talk of mischief.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
3Through wisdom is an house builded; and by understanding it is established:
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
4And by knowledge shall the chambers be filled with all precious and pleasant riches.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
5A wise man is strong; yea, a man of knowledge increaseth strength.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
6For by wise counsel thou shalt make thy war: and in multitude of counsellors there is safety.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
7Wisdom is too high for a fool: he openeth not his mouth in the gate.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
8He that deviseth to do evil shall be called a mischievous person.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
9The thought of foolishness is sin: and the scorner is an abomination to men.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
10If thou faint in the day of adversity, thy strength is small.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
11If thou forbear to deliver them that are drawn unto death, and those that are ready to be slain;
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
12If thou sayest, Behold, we knew it not; doth not he that pondereth the heart consider it? and he that keepeth thy soul, doth not he know it? and shall not he render to every man according to his works?
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
13My son, eat thou honey, because it is good; and the honeycomb, which is sweet to thy taste:
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
14So shall the knowledge of wisdom be unto thy soul: when thou hast found it, then there shall be a reward, and thy expectation shall not be cut off.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
15Lay not wait, O wicked man, against the dwelling of the righteous; spoil not his resting place:
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
16For a just man falleth seven times, and riseth up again: but the wicked shall fall into mischief.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
17Rejoice not when thine enemy falleth, and let not thine heart be glad when he stumbleth:
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
18Lest the LORD see it, and it displease him, and he turn away his wrath from him.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
19Fret not thyself because of evil men, neither be thou envious at the wicked:
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
20For there shall be no reward to the evil man; the candle of the wicked shall be put out.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
21My son, fear thou the LORD and the king: and meddle not with them that are given to change:
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
22For their calamity shall rise suddenly; and who knoweth the ruin of them both?
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
23These things also belong to the wise. It is not good to have respect of persons in judgment.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
24He that saith unto the wicked, Thou are righteous; him shall the people curse, nations shall abhor him:
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
25But to them that rebuke him shall be delight, and a good blessing shall come upon them.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
26Every man shall kiss his lips that giveth a right answer.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
27Prepare thy work without, and make it fit for thyself in the field; and afterwards build thine house.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
28Be not a witness against thy neighbour without cause; and deceive not with thy lips.
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
29Say not, I will do so to him as he hath done to me: I will render to the man according to his work.
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
30I went by the field of the slothful, and by the vineyard of the man void of understanding;
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
31And, lo, it was all grown over with thorns, and nettles had covered the face thereof, and the stone wall thereof was broken down.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
32Then I saw, and considered it well: I looked upon it, and received instruction.
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
33Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
34So shall thy poverty come as one that travelleth; and thy want as an armed man.