1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
1These are also proverbs of Solomon, which the men of Hezekiah king of Judah copied out.
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
2It is the glory of God to conceal a thing: but the honour of kings is to search out a matter.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
3The heaven for height, and the earth for depth, and the heart of kings is unsearchable.
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
4Take away the dross from the silver, and there shall come forth a vessel for the finer.
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
5Take away the wicked from before the king, and his throne shall be established in righteousness.
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
6Put not forth thyself in the presence of the king, and stand not in the place of great men:
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
7For better it is that it be said unto thee, Come up hither; than that thou shouldest be put lower in the presence of the prince whom thine eyes have seen.
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
8Go not forth hastily to strive, lest thou know not what to do in the end thereof, when thy neighbour hath put thee to shame.
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
9Debate thy cause with thy neighbour himself; and discover not a secret to another:
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
10Lest he that heareth it put thee to shame, and thine infamy turn not away.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
11A word fitly spoken is like apples of gold in pictures of silver.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
12As an earring of gold, and an ornament of fine gold, so is a wise reprover upon an obedient ear.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
13As the cold of snow in the time of harvest, so is a faithful messenger to them that send him: for he refresheth the soul of his masters.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
14Whoso boasteth himself of a false gift is like clouds and wind without rain.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
15By long forbearing is a prince persuaded, and a soft tongue breaketh the bone.
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
16Hast thou found honey? eat so much as is sufficient for thee, lest thou be filled therewith, and vomit it.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
17Withdraw thy foot from thy neighbour's house; lest he be weary of thee, and so hate thee.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
18A man that beareth false witness against his neighbour is a maul, and a sword, and a sharp arrow.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
19Confidence in an unfaithful man in time of trouble is like a broken tooth, and a foot out of joint.
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
20As he that taketh away a garment in cold weather, and as vinegar upon nitre, so is he that singeth songs to an heavy heart.
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
21If thine enemy be hungry, give him bread to eat; and if he be thirsty, give him water to drink:
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
22For thou shalt heap coals of fire upon his head, and the LORD shall reward thee.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
23The north wind driveth away rain: so doth an angry countenance a backbiting tongue.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
24It is better to dwell in the corner of the housetop, than with a brawling woman and in a wide house.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
25As cold waters to a thirsty soul, so is good news from a far country.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
26A righteous man falling down before the wicked is as a troubled fountain, and a corrupt spring.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
27It is not good to eat much honey: so for men to search their own glory is not glory.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
28He that hath no rule over his own spirit is like a city that is broken down, and without walls.