¹Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.

¹My son, keep my words, and lay up my commandments with thee.

²Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.

²Keep my commandments, and live; and my law as the apple of thine eye.

³Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.

³Bind them upon thy fingers, write them upon the table of thine heart.

⁴Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,

⁴Say unto wisdom, Thou art my sister; and call understanding thy kinswoman:

⁵Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.

⁵That they may keep thee from the strange woman, from the stranger which flattereth with her words.

⁶Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,

⁶For at the window of my house I looked through my casement,

⁷И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,

⁷And beheld among the simple ones, I discerned among the youths, a young man void of understanding,

⁸Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,

⁸Passing through the street near her corner; and he went the way to her house,

⁹У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;

⁹In the twilight, in the evening, in the black and dark night:

¹⁰А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,

¹⁰And, behold, there met him a woman with the attire of an harlot, and subtil of heart.

¹¹Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,

¹¹(She is loud and stubborn; her feet abide not in her house:

¹²Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.

¹²Now is she without, now in the streets, and lieth in wait at every corner.)

¹³И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:

¹³So she caught him, and kissed him, and with an impudent face said unto him,

¹⁴Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;

¹⁴I have peace offerings with me; this day have I payed my vows.

¹⁵Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.

¹⁵Therefore came I forth to meet thee, diligently to seek thy face, and I have found thee.

¹⁶Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.

¹⁶I have decked my bed with coverings of tapestry, with carved works, with fine linen of Egypt.

¹⁷Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.

¹⁷I have perfumed my bed with myrrh, aloes, and cinnamon.

¹⁸Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.

¹⁸Come, let us take our fill of love until the morning: let us solace ourselves with loves.

¹⁹Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,

¹⁹For the goodman is not at home, he is gone a long journey:

²⁰Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.

²⁰He hath taken a bag of money with him, and will come home at the day appointed.

²¹Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.

²¹With her much fair speech she caused him to yield, with the flattering of her lips she forced him.

²²Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,

²²He goeth after her straightway, as an ox goeth to the slaughter, or as a fool to the correction of the stocks;

²³Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.

²³Till a dart strike through his liver; as a bird hasteth to the snare, and knoweth not that it is for his life.

²⁴Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.

²⁴Hearken unto me now therefore, O ye children, and attend to the words of my mouth.

²⁵Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.

²⁵Let not thine heart decline to her ways, go not astray in her paths.

²⁶Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.

²⁶For she hath cast down many wounded: yea, many strong men have been slain by her.

²⁷Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.

²⁷Her house is the way to hell, going down to the chambers of death.