¹Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

¹My son, if thou be surety for thy friend, if thou hast stricken thy hand with a stranger,

²Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

²Thou art snared with the words of thy mouth, thou art taken with the words of thy mouth.

³Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

³Do this now, my son, and deliver thyself, when thou art come into the hand of thy friend; go, humble thyself, and make sure thy friend.

⁴Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

⁴Give not sleep to thine eyes, nor slumber to thine eyelids.

⁵Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

⁵Deliver thyself as a roe from the hand of the hunter, and as a bird from the hand of the fowler.

⁶Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

⁶Go to the ant, thou sluggard; consider her ways, and be wise:

⁷Нема вођу ни управитеља ни господара;

⁷Which having no guide, overseer, or ruler,

⁸И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

⁸Provideth her meat in the summer, and gathereth her food in the harvest.

⁹Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

⁹How long wilt thou sleep, O sluggard? when wilt thou arise out of thy sleep?

¹⁰Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

¹⁰Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:

¹¹У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

¹¹So shall thy poverty come as one that travelleth, and thy want as an armed man.

¹²Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

¹²A naughty person, a wicked man, walketh with a froward mouth.

¹³Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

¹³He winketh with his eyes, he speaketh with his feet, he teacheth with his fingers;

¹⁴Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

¹⁴Frowardness is in his heart, he deviseth mischief continually; he soweth discord.

¹⁵Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

¹⁵Therefore shall his calamity come suddenly; suddenly shall he be broken without remedy.

¹⁶На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

¹⁶These six things doth the LORD hate: yea, seven are an abomination unto him:

¹⁷Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

¹⁷A proud look, a lying tongue, and hands that shed innocent blood,

¹⁸Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

¹⁸An heart that deviseth wicked imaginations, feet that be swift in running to mischief,

¹⁹Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

¹⁹A false witness that speaketh lies, and he that soweth discord among brethren.

²⁰Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

²⁰My son, keep thy father's commandment, and forsake not the law of thy mother:

²¹Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

²¹Bind them continually upon thine heart, and tie them about thy neck.

²²Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

²²When thou goest, it shall lead thee; when thou sleepest, it shall keep thee; and when thou awakest, it shall talk with thee.

²³Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

²³For the commandment is a lamp; and the law is light; and reproofs of instruction are the way of life:

²⁴Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

²⁴To keep thee from the evil woman, from the flattery of the tongue of a strange woman.

²⁵Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

²⁵Lust not after her beauty in thine heart; neither let her take thee with her eyelids.

²⁶Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

²⁶For by means of a whorish woman a man is brought to a piece of bread: and the adultress will hunt for the precious life.

²⁷Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

²⁷Can a man take fire in his bosom, and his clothes not be burned?

²⁸Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

²⁸Can one go upon hot coals, and his feet not be burned?

²⁹Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

²⁹So he that goeth in to his neighbour's wife; whosoever toucheth her shall not be innocent.

³⁰Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

³⁰Men do not despise a thief, if he steal to satisfy his soul when he is hungry;

³¹Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

³¹But if he be found, he shall restore sevenfold; he shall give all the substance of his house.

³²Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

³²But whoso committeth adultery with a woman lacketh understanding: he that doeth it destroyeth his own soul.

³³Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

³³A wound and dishonour shall he get; and his reproach shall not be wiped away.

³⁴Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

³⁴For jealousy is the rage of a man: therefore he will not spare in the day of vengeance.

³⁵Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

³⁵He will not regard any ransom; neither will he rest content, though thou givest many gifts.