¹Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,

¹My son, attend unto my wisdom, and bow thine ear to my understanding:

²Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.

²That thou mayest regard discretion, and that thy lips may keep knowledge.

³Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;

³For the lips of a strange woman drop as an honeycomb, and her mouth is smoother than oil:

⁴Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.

⁴But her end is bitter as wormwood, sharp as a two-edged sword.

⁵Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.

⁵Her feet go down to death; her steps take hold on hell.

⁶Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.

⁶Lest thou shouldest ponder the path of life, her ways are moveable, that thou canst not know them.

⁷Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.

⁷Hear me now therefore, O ye children, and depart not from the words of my mouth.

⁸Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,

⁸Remove thy way far from her, and come not nigh the door of her house:

⁹Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,

⁹Lest thou give thine honour unto others, and thy years unto the cruel:

¹⁰Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,

¹⁰Lest strangers be filled with thy wealth; and thy labours be in the house of a stranger;

¹¹И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,

¹¹And thou mourn at the last, when thy flesh and thy body are consumed,

¹²И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!

¹²And say, How have I hated instruction, and my heart despised reproof;

¹³И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!

¹³And have not obeyed the voice of my teachers, nor inclined mine ear to them that instructed me!

¹⁴Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.

¹⁴I was almost in all evil in the midst of the congregation and assembly.

¹⁵Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

¹⁵Drink waters out of thine own cistern, and running waters out of thine own well.

¹⁶Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.

¹⁶Let thy fountains be dispersed abroad, and rivers of waters in the streets.

¹⁷Имај их сам за се, а не туђин с тобом.

¹⁷Let them be only thine own, and not strangers' with thee.

¹⁸Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;

¹⁸Let thy fountain be blessed: and rejoice with the wife of thy youth.

¹⁹Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.

¹⁹Let her be as the loving hind and pleasant roe; let her breasts satisfy thee at all times; and be thou ravished always with her love.

²⁰А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,

²⁰And why wilt thou, my son, be ravished with a strange woman, and embrace the bosom of a stranger?

²¹Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

²¹For the ways of man are before the eyes of the LORD, and he pondereth all his goings.

²²Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;

²²His own iniquities shall take the wicked himself, and he shall be holden with the cords of his sins.

²³Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

²³He shall die without instruction; and in the greatness of his folly he shall go astray.