¹Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

¹Wisdom hath builded her house, she hath hewn out her seven pillars:

²Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

²She hath killed her beasts; she hath mingled her wine; she hath also furnished her table.

³Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

³She hath sent forth her maidens: she crieth upon the highest places of the city,

⁴Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

⁴Whoso is simple, let him turn in hither: as for him that wanteth understanding, she saith to him,

⁵Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

⁵Come, eat of my bread, and drink of the wine which I have mingled.

⁶Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

⁶Forsake the foolish, and live; and go in the way of understanding.

⁷Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

⁷He that reproveth a scorner getteth to himself shame: and he that rebuketh a wicked man getteth himself a blot.

⁸Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

⁸Reprove not a scorner, lest he hate thee: rebuke a wise man, and he will love thee.

⁹Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

⁹Give instruction to a wise man, and he will be yet wiser: teach a just man, and he will increase in learning.

¹⁰Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

¹⁰The fear of the LORD is the beginning of wisdom: and the knowledge of the holy is understanding.

¹¹Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

¹¹For by me thy days shall be multiplied, and the years of thy life shall be increased.

¹²Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.

¹²If thou be wise, thou shalt be wise for thyself: but if thou scornest, thou alone shalt bear it.

¹³Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

¹³A foolish woman is clamorous: she is simple, and knoweth nothing.

¹⁴И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

¹⁴For she sitteth at the door of her house, on a seat in the high places of the city,

¹⁵Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

¹⁵To call passengers who go right on their ways:

¹⁶Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:

¹⁶Whoso is simple, let him turn in hither: and as for him that wanteth understanding, she saith to him,

¹⁷Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.

¹⁷Stolen waters are sweet, and bread eaten in secret is pleasant.

¹⁸А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.

¹⁸But he knoweth not that the dead are there; and that her guests are in the depths of hell.