1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
1O give thanks unto the LORD, for he is good: for his mercy endureth for ever.
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
2Let the redeemed of the LORD say so, whom he hath redeemed from the hand of the enemy;
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
3And gathered them out of the lands, from the east, and from the west, from the north, and from the south.
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
4They wandered in the wilderness in a solitary way; they found no city to dwell in.
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
5Hungry and thirsty, their soul fainted in them.
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
6Then they cried unto the LORD in their trouble, and he delivered them out of their distresses.
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
7And he led them forth by the right way, that they might go to a city of habitation.
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
8Oh that men would praise the LORD for his goodness, and for his wonderful works to the children of men!
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
9For he satisfieth the longing soul, and filleth the hungry soul with goodness.
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
10Such as sit in darkness and in the shadow of death, being bound in affliction and iron;
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
11Because they rebelled against the words of God, and contemned the counsel of the most High:
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
12Therefore he brought down their heart with labour; they fell down, and there was none to help.
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
13Then they cried unto the LORD in their trouble, and he saved them out of their distresses.
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
14He brought them out of darkness and the shadow of death, and brake their bands in sunder.
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
15Oh that men would praise the LORD for his goodness, and for his wonderful works to the children of men!
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
16For he hath broken the gates of brass, and cut the bars of iron in sunder.
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
17Fools because of their transgression, and because of their iniquities, are afflicted.
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
18Their soul abhorreth all manner of meat; and they draw near unto the gates of death.
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
19Then they cry unto the LORD in their trouble, and he saveth them out of their distresses.
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
20He sent his word, and healed them, and delivered them from their destructions.
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
21Oh that men would praise the LORD for his goodness, and for his wonderful works to the children of men!
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
22And let them sacrifice the sacrifices of thanksgiving, and declare his works with rejoicing.
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
23They that go down to the sea in ships, that do business in great waters;
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
24These see the works of the LORD, and his wonders in the deep.
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
25For he commandeth, and raiseth the stormy wind, which lifteth up the waves thereof.
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
26They mount up to the heaven, they go down again to the depths: their soul is melted because of trouble.
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
27They reel to and fro, and stagger like a drunken man, and are at their wit's end.
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
28Then they cry unto the LORD in their trouble, and he bringeth them out of their distresses.
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
29He maketh the storm a calm, so that the waves thereof are still.
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
30Then are they glad because they be quiet; so he bringeth them unto their desired haven.
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
31Oh that men would praise the LORD for his goodness, and for his wonderful works to the children of men!
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
32Let them exalt him also in the congregation of the people, and praise him in the assembly of the elders.
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
33He turneth rivers into a wilderness, and the watersprings into dry ground;
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
34A fruitful land into barrenness, for the wickedness of them that dwell therein.
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
35He turneth the wilderness into a standing water, and dry ground into watersprings.
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
36And there he maketh the hungry to dwell, that they may prepare a city for habitation;
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
37And sow the fields, and plant vineyards, which may yield fruits of increase.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
38He blesseth them also, so that they are multiplied greatly; and suffereth not their cattle to decrease.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
39Again, they are minished and brought low through oppression, affliction, and sorrow.
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
40He poureth contempt upon princes, and causeth them to wander in the wilderness, where there is no way.
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
41Yet setteth he the poor on high from affliction, and maketh him families like a flock.
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
42The righteous shall see it, and rejoice: and all iniquity shall stop her mouth.
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
43Whoso is wise, and will observe these things, even they shall understand the lovingkindness of the LORD.