1Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
1In my distress I cried unto the LORD, and he heard me.
2Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
2Deliver my soul, O LORD, from lying lips, and from a deceitful tongue.
3Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
3What shall be given unto thee? or what shall be done unto thee, thou false tongue?
4Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
4Sharp arrows of the mighty, with coals of juniper.
5Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
5Woe is me, that I sojourn in Mesech, that I dwell in the tents of Kedar!
6Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
6My soul hath long dwelt with him that hateth peace.
7Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
7I am for peace: but when I speak, they are for war.