1Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?
1How long wilt thou forget me, O LORD? for ever? how long wilt thou hide thy face from me?
2Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?
2How long shall I take counsel in my soul, having sorrow in my heart daily? how long shall mine enemy be exalted over me?
3Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.
3Consider and hear me, O LORD my God: lighten mine eyes, lest I sleep the sleep of death;
4Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.
4Lest mine enemy say, I have prevailed against him; and those that trouble me rejoice when I am moved.
5А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.
5But I have trusted in thy mercy; my heart shall rejoice in thy salvation.
6Певаћу Господу, који ми добро чини.
6I will sing unto the LORD, because he hath dealt bountifully with me.