1Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.
1The fool hath said in his heart, There is no God. They are corrupt, they have done abominable works, there is none that doeth good.
2Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
2The LORD looked down from heaven upon the children of men, to see if there were any that did understand, and seek God.
3Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.
3They are all gone aside, they are all together become filthy: there is none that doeth good, no, not one.
4Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?
4Have all the workers of iniquity no knowledge? who eat up my people as they eat bread, and call not upon the LORD.
5Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
5There were they in great fear: for God is in the generation of the righteous.
6Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
6Ye have shamed the counsel of the poor, because the LORD is his refuge.
7Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.
7Oh that the salvation of Israel were come out of Zion! when the LORD bringeth back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, and Israel shall be glad.