1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
1By the rivers of Babylon, there we sat down, yea, we wept, when we remembered Zion.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
2We hanged our harps upon the willows in the midst thereof.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
3For there they that carried us away captive required of us a song; and they that wasted us required of us mirth, saying, Sing us one of the songs of Zion.
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
4How shall we sing the LORD's song in a strange land?
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
5If I forget thee, O Jerusalem, let my right hand forget her cunning.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
6If I do not remember thee, let my tongue cleave to the roof of my mouth; if I prefer not Jerusalem above my chief joy.
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
7Remember, O LORD, the children of Edom in the day of Jerusalem; who said, Rase it, rase it, even to the foundation thereof.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
8O daughter of Babylon, who art to be destroyed; happy shall he be, that rewardeth thee as thou hast served us.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
9Happy shall he be, that taketh and dasheth thy little ones against the stones.