¹Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.

¹I waited patiently for the LORD; and he inclined unto me, and heard my cry.

²Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

²He brought me up also out of an horrible pit, out of the miry clay, and set my feet upon a rock, and established my goings.

³И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.

³And he hath put a new song in my mouth, even praise unto our God: many shall see it, and fear, and shall trust in the LORD.

⁴Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.

⁴Blessed is that man that maketh the LORD his trust, and respecteth not the proud, nor such as turn aside to lies.

⁵Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.

⁵Many, O LORD my God, are thy wonderful works which thou hast done, and thy thoughts which are to us-ward: they cannot be reckoned up in order unto thee: if I would declare and speak of them, they are more than can be numbered.

⁶Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.

⁶Sacrifice and offering thou didst not desire; mine ears hast thou opened: burnt offering and sin offering hast thou not required.

⁷И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;

⁷Then said I, Lo, I come: in the volume of the book it is written of me,

⁸Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.

⁸I delight to do thy will, O my God: yea, thy law is within my heart.

⁹Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.

⁹I have preached righteousness in the great congregation: lo, I have not refrained my lips, O LORD, thou knowest.

¹⁰Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.

¹⁰I have not hid thy righteousness within my heart; I have declared thy faithfulness and thy salvation: I have not concealed thy lovingkindness and thy truth from the great congregation.

¹¹Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.

¹¹Withhold not thou thy tender mercies from me, O LORD: let thy lovingkindness and thy truth continually preserve me.

¹²Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

¹²For innumerable evils have compassed me about: mine iniquities have taken hold upon me, so that I am not able to look up; they are more than the hairs of mine head: therefore my heart faileth me.

¹³Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.

¹³Be pleased, O LORD, to deliver me: O LORD, make haste to help me.

¹⁴Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.

¹⁴Let them be ashamed and confounded together that seek after my soul to destroy it; let them be driven backward and put to shame that wish me evil.

¹⁵Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!

¹⁵Let them be desolate for a reward of their shame that say unto me, Aha, aha.

¹⁶Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!

¹⁶Let all those that seek thee rejoice and be glad in thee: let such as love thy salvation say continually, The LORD be magnified.

¹⁷Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.

¹⁷But I am poor and needy; yet the Lord thinketh upon me: thou art my help and my deliverer; make no tarrying, O my God.