¹Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,

¹Hear this, all ye people; give ear, all ye inhabitants of the world:

²Простаци и господо, богати и сиромаси.

²Both low and high, rich and poor, together.

³Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

³My mouth shall speak of wisdom; and the meditation of my heart shall be of understanding.

⁴Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.

⁴I will incline mine ear to a parable: I will open my dark saying upon the harp.

⁵Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

⁵Wherefore should I fear in the days of evil, when the iniquity of my heels shall compass me about?

⁶Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!

⁶They that trust in their wealth, and boast themselves in the multitude of their riches;

⁷Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.

⁷None of them can by any means redeem his brother, nor give to God a ransom for him:

⁸Велик је откуп за душу, и неће бити никад

⁸(For the redemption of their soul is precious, and it ceaseth for ever:)

⁹Да ко довека живи, и не види гроба.

⁹That he should still live for ever, and not see corruption.

¹⁰Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.

¹⁰For he seeth that wise men die, likewise the fool and the brutish person perish, and leave their wealth to others.

¹¹Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;

¹¹Their inward thought is, that their houses shall continue for ever, and their dwelling places to all generations; they call their lands after their own names.

¹²Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

¹²Nevertheless man being in honour abideth not: he is like the beasts that perish.

¹³Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;

¹³This their way is their folly: yet their posterity approve their sayings. Selah.

¹⁴Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.

¹⁴Like sheep they are laid in the grave; death shall feed on them; and the upright shall have dominion over them in the morning; and their beauty shall consume in the grave from their dwelling.

¹⁵Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.

¹⁵But God will redeem my soul from the power of the grave: for he shall receive me. Selah.

¹⁶Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.

¹⁶Be not thou afraid when one is made rich, when the glory of his house is increased;

¹⁷Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.

¹⁷For when he dieth he shall carry nothing away: his glory shall not descend after him.

¹⁸Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.

¹⁸Though while he lived he blessed his soul: and men will praise thee, when thou doest well to thyself.

¹⁹Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.

¹⁹He shall go to the generation of his fathers; they shall never see light.

²⁰Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.

²⁰Man that is in honour, and understandeth not, is like the beasts that perish.