1Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.
1O LORD, rebuke me not in thine anger, neither chasten me in thy hot displeasure.
2Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,
2Have mercy upon me, O LORD; for I am weak: O LORD, heal me; for my bones are vexed.
3И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.
3My soul is also sore vexed: but thou, O LORD, how long?
4Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
4Return, O LORD, deliver my soul: oh save me for thy mercies' sake.
5Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?
5For in death there is no remembrance of thee: in the grave who shall give thee thanks?
6Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
6I am weary with my groaning; all the night make I my bed to swim; I water my couch with my tears.
7Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
7Mine eye is consumed because of grief; it waxeth old because of all mine enemies.
8Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
8Depart from me, all ye workers of iniquity; for the LORD hath heard the voice of my weeping.
9Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
9The LORD hath heard my supplication; the LORD will receive my prayer.
10Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
10Let all mine enemies be ashamed and sore vexed: let them return and be ashamed suddenly.