¹У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.

¹Praise waiteth for thee, O God, in Sion: and unto thee shall the vow be performed.

²Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.

²O thou that hearest prayer, unto thee shall all flesh come.

³Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.

³Iniquities prevail against me: as for our transgressions, thou shalt purge them away.

⁴Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.

⁴Blessed is the man whom thou choosest, and causest to approach unto thee, that he may dwell in thy courts: we shall be satisfied with the goodness of thy house, even of thy holy temple.

⁵Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.

⁵By terrible things in righteousness wilt thou answer us, O God of our salvation; who art the confidence of all the ends of the earth, and of them that are afar off upon the sea:

⁶Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,

⁶Which by his strength setteth fast the mountains; being girded with power:

⁷Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!

⁷Which stilleth the noise of the seas, the noise of their waves, and the tumult of the people.

⁸Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.

⁸They also that dwell in the uttermost parts are afraid at thy tokens: thou makest the outgoings of the morning and evening to rejoice.

⁹Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.

⁹Thou visitest the earth, and waterest it: thou greatly enrichest it with the river of God, which is full of water: thou preparest them corn, when thou hast so provided for it.

¹⁰Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.

¹⁰Thou waterest the ridges thereof abundantly: thou settlest the furrows thereof: thou makest it soft with showers: thou blessest the springing thereof.

¹¹Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.

¹¹Thou crownest the year with thy goodness; and thy paths drop fatness.

¹²Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.

¹²They drop upon the pastures of the wilderness: and the little hills rejoice on every side.

¹³Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.

¹³The pastures are clothed with flocks; the valleys also are covered over with corn; they shout for joy, they also sing.