1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
1Save me, O God; for the waters are come in unto my soul.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
2I sink in deep mire, where there is no standing: I am come into deep waters, where the floods overflow me.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
3I am weary of my crying: my throat is dried: mine eyes fail while I wait for my God.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
4They that hate me without a cause are more than the hairs of mine head: they that would destroy me, being mine enemies wrongfully, are mighty: then I restored that which I took not away.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
5O God, thou knowest my foolishness; and my sins are not hid from thee.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
6Let not them that wait on thee, O Lord GOD of hosts, be ashamed for my sake: let not those that seek thee be confounded for my sake, O God of Israel.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
7Because for thy sake I have borne reproach; shame hath covered my face.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
8I am become a stranger unto my brethren, and an alien unto my mother's children.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
9For the zeal of thine house hath eaten me up; and the reproaches of them that reproached thee are fallen upon me.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
10When I wept, and chastened my soul with fasting, that was to my reproach.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
11I made sackcloth also my garment; and I became a proverb to them.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
12They that sit in the gate speak against me; and I was the song of the drunkards.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
13But as for me, my prayer is unto thee, O LORD, in an acceptable time: O God, in the multitude of thy mercy hear me, in the truth of thy salvation.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
14Deliver me out of the mire, and let me not sink: let me be delivered from them that hate me, and out of the deep waters.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
15Let not the waterflood overflow me, neither let the deep swallow me up, and let not the pit shut her mouth upon me.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
16Hear me, O LORD; for thy lovingkindness is good: turn unto me according to the multitude of thy tender mercies.
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
17And hide not thy face from thy servant; for I am in trouble: hear me speedily.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
18Draw nigh unto my soul, and redeem it: deliver me because of mine enemies.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
19Thou hast known my reproach, and my shame, and my dishonour: mine adversaries are all before thee.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
20Reproach hath broken my heart; and I am full of heaviness: and I looked for some to take pity, but there was none; and for comforters, but I found none.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
21They gave me also gall for my meat; and in my thirst they gave me vinegar to drink.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
22Let their table become a snare before them: and that which should have been for their welfare, let it become a trap.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
23Let their eyes be darkened, that they see not; and make their loins continually to shake.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
24Pour out thine indignation upon them, and let thy wrathful anger take hold of them.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
25Let their habitation be desolate; and let none dwell in their tents.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
26For they persecute him whom thou hast smitten; and they talk to the grief of those whom thou hast wounded.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
27Add iniquity unto their iniquity: and let them not come into thy righteousness.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
28Let them be blotted out of the book of the living, and not be written with the righteous.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
29But I am poor and sorrowful: let thy salvation, O God, set me up on high.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
30I will praise the name of God with a song, and will magnify him with thanksgiving.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
31This also shall please the LORD better than an ox or bullock that hath horns and hoofs.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
32The humble shall see this, and be glad: and your heart shall live that seek God.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
33For the LORD heareth the poor, and despiseth not his prisoners.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
34Let the heaven and earth praise him, the seas, and every thing that moveth therein.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
35For God will save Zion, and will build the cities of Judah: that they may dwell there, and have it in possession.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
36The seed also of his servants shall inherit it: and they that love his name shall dwell therein.