¹Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

¹O God, why hast thou cast us off for ever? why doth thine anger smoke against the sheep of thy pasture?

²Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

²Remember thy congregation, which thou hast purchased of old; the rod of thine inheritance, which thou hast redeemed; this mount Zion, wherein thou hast dwelt.

³Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

³Lift up thy feet unto the perpetual desolations; even all that the enemy hath done wickedly in the sanctuary.

⁴Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

⁴Thine enemies roar in the midst of thy congregations; they set up their ensigns for signs.

⁵Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

⁵A man was famous according as he had lifted up axes upon the thick trees.

⁶Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

⁶But now they break down the carved work thereof at once with axes and hammers.

⁷Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

⁷They have cast fire into thy sanctuary, they have defiled by casting down the dwelling place of thy name to the ground.

⁸Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

⁸They said in their hearts, Let us destroy them together: they have burned up all the synagogues of God in the land.

⁹Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

⁹We see not our signs: there is no more any prophet: neither is there among us any that knoweth how long.

¹⁰Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

¹⁰O God, how long shall the adversary reproach? shall the enemy blaspheme thy name for ever?

¹¹Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

¹¹Why withdrawest thou thy hand, even thy right hand? pluck it out of thy bosom.

¹²Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

¹²For God is my King of old, working salvation in the midst of the earth.

¹³Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

¹³Thou didst divide the sea by thy strength: thou brakest the heads of the dragons in the waters.

¹⁴Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

¹⁴Thou brakest the heads of leviathan in pieces, and gavest him to be meat to the people inhabiting the wilderness.

¹⁵Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

¹⁵Thou didst cleave the fountain and the flood: thou driedst up mighty rivers.

¹⁶Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

¹⁶The day is thine, the night also is thine: thou hast prepared the light and the sun.

¹⁷Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

¹⁷Thou hast set all the borders of the earth: thou hast made summer and winter.

¹⁸Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

¹⁸Remember this, that the enemy hath reproached, O LORD, and that the foolish people have blasphemed thy name.

¹⁹Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

¹⁹O deliver not the soul of thy turtledove unto the multitude of the wicked: forget not the congregation of thy poor for ever.

²⁰Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

²⁰Have respect unto the covenant: for the dark places of the earth are full of the habitations of cruelty.

²¹Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

²¹O let not the oppressed return ashamed: let the poor and needy praise thy name.

²²Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

²²Arise, O God, plead thine own cause: remember how the foolish man reproacheth thee daily.

²³Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!

²³Forget not the voice of thine enemies: the tumult of those that rise up against thee increaseth continually.