¹Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.

¹Sing aloud unto God our strength: make a joyful noise unto the God of Jacob.

²Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

²Take a psalm, and bring hither the timbrel, the pleasant harp with the psaltery.

³Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.

³Blow up the trumpet in the new moon, in the time appointed, on our solemn feast day.

⁴Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.

⁴For this was a statute for Israel, and a law of the God of Jacob.

⁵За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

⁵This he ordained in Joseph for a testimony, when he went out through the land of Egypt: where I heard a language that I understood not.

⁶"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

⁶I removed his shoulder from the burden: his hands were delivered from the pots.

⁷У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

⁷Thou calledst in trouble, and I delivered thee; I answered thee in the secret place of thunder: I proved thee at the waters of Meribah. Selah.

⁸Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

⁸Hear, O my people, and I will testify unto thee: O Israel, if thou wilt hearken unto me;

⁹Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.

⁹There shall no strange god be in thee; neither shalt thou worship any strange god.

¹⁰Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

¹⁰I am the LORD thy God, which brought thee out of the land of Egypt: open thy mouth wide, and I will fill it.

¹¹Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

¹¹But my people would not hearken to my voice; and Israel would none of me.

¹²И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

¹²So I gave them up unto their own hearts' lust: and they walked in their own counsels.

¹³О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

¹³Oh that my people had hearkened unto me, and Israel had walked in my ways!

¹⁴Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

¹⁴I should soon have subdued their enemies, and turned my hand against their adversaries.

¹⁵Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

¹⁵The haters of the LORD should have submitted themselves unto him: but their time should have endured for ever.

¹⁶Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."

¹⁶He should have fed them also with the finest of the wheat: and with honey out of the rock should I have satisfied thee.