1Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
1Give ear, O Shepherd of Israel, thou that leadest Joseph like a flock; thou that dwellest between the cherubims, shine forth.
2Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
2Before Ephraim and Benjamin and Manasseh stir up thy strength, and come and save us.
3Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
3Turn us again, O God, and cause thy face to shine; and we shall be saved.
4Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
4O LORD God of hosts, how long wilt thou be angry against the prayer of thy people?
5Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
5Thou feedest them with the bread of tears; and givest them tears to drink in great measure.
6Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
6Thou makest us a strife unto our neighbours: and our enemies laugh among themselves.
7Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
7Turn us again, O God of hosts, and cause thy face to shine; and we shall be saved.
8Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
8Thou hast brought a vine out of Egypt: thou hast cast out the heathen, and planted it.
9Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
9Thou preparedst room before it, and didst cause it to take deep root, and it filled the land.
10Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
10The hills were covered with the shadow of it, and the boughs thereof were like the goodly cedars.
11Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
11She sent out her boughs unto the sea, and her branches unto the river.
12Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
12Why hast thou then broken down her hedges, so that all they which pass by the way do pluck her?
13Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
13The boar out of the wood doth waste it, and the wild beast of the field doth devour it.
14Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
14Return, we beseech thee, O God of hosts: look down from heaven, and behold, and visit this vine;
15Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
15And the vineyard which thy right hand hath planted, and the branch that thou madest strong for thyself.
16Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
16It is burned with fire, it is cut down: they perish at the rebuke of thy countenance.
17Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
17Let thy hand be upon the man of thy right hand, upon the son of man whom thou madest strong for thyself.
18И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
18So will not we go back from thee: quicken us, and we will call upon thy name.
19Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
19Turn us again, O LORD God of hosts, cause thy face to shine; and we shall be saved.