1Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
1O god, the heathen are come into thine inheritance; thy holy temple have they defiled; they have laid Jerusalem on heaps.
2Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
2The dead bodies of thy servants have they given to be meat unto the fowls of the heaven, the flesh of thy saints unto the beasts of the earth.
3Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
3Their blood have they shed like water round about Jerusalem; and there was none to bury them.
4Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
4We are become a reproach to our neighbours, a scorn and derision to them that are round about us.
5Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
5How long, LORD? wilt thou be angry for ever? shall thy jealousy burn like fire?
6Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
6Pour out thy wrath upon the heathen that have not known thee, and upon the kingdoms that have not called upon thy name.
7Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
7For they have devoured Jacob, and laid waste his dwelling place.
8Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
8O remember not against us former iniquities: let thy tender mercies speedily prevent us: for we are brought very low.
9Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
9Help us, O God of our salvation, for the glory of thy name: and deliver us, and purge away our sins, for thy name's sake.
10Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
10Wherefore should the heathen say, Where is their God? let him be known among the heathen in our sight by the revenging of the blood of thy servants which is shed.
11Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
11Let the sighing of the prisoner come before thee; according to the greatness of thy power preserve thou those that are appointed to die;
12Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
12And render unto our neighbours sevenfold into their bosom their reproach, wherewith they have reproached thee, O Lord.
13А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
13So we thy people and sheep of thy pasture will give thee thanks for ever: we will shew forth thy praise to all generations.