1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
1O lord God of my salvation, I have cried day and night before thee:
2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
2Let my prayer come before thee: incline thine ear unto my cry;
3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
3For my soul is full of troubles: and my life draweth nigh unto the grave.
4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
4I am counted with them that go down into the pit: I am as a man that hath no strength:
5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
5Free among the dead, like the slain that lie in the grave, whom thou rememberest no more: and they are cut off from thy hand.
6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
6Thou hast laid me in the lowest pit, in darkness, in the deeps.
7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
7Thy wrath lieth hard upon me, and thou hast afflicted me with all thy waves. Selah.
8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
8Thou hast put away mine acquaintance far from me; thou hast made me an abomination unto them: I am shut up, and I cannot come forth.
9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
9Mine eye mourneth by reason of affliction: LORD, I have called daily upon thee, I have stretched out my hands unto thee.
10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
10Wilt thou shew wonders to the dead? shall the dead arise and praise thee? Selah.
11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
11Shall thy lovingkindness be declared in the grave? or thy faithfulness in destruction?
12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
12Shall thy wonders be known in the dark? and thy righteousness in the land of forgetfulness?
13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
13But unto thee have I cried, O LORD; and in the morning shall my prayer prevent thee.
14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
14LORD, why castest thou off my soul? why hidest thou thy face from me?
15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
15I am afflicted and ready to die from my youth up: while I suffer thy terrors I am distracted.
16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
16Thy fierce wrath goeth over me; thy terrors have cut me off.
17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
17They came round about me daily like water; they compassed me about together.
18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
18Lover and friend hast thou put far from me, and mine acquaintance into darkness.