¹Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

¹Paul, a servant of Jesus Christ, called to be an apostle, separated unto the gospel of God,

²Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

²(Which he had promised afore by his prophets in the holy scriptures,)

³О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

³Concerning his Son Jesus Christ our Lord, which was made of the seed of David according to the flesh;

⁴А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

⁴And declared to be the Son of God with power, according to the spirit of holiness, by the resurrection from the dead:

⁵Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

⁵By whom we have received grace and apostleship, for obedience to the faith among all nations, for his name:

⁶Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

⁶Among whom are ye also the called of Jesus Christ:

⁷Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

⁷To all that be in Rome, beloved of God, called to be saints: Grace to you and peace from God our Father, and the Lord Jesus Christ.

⁸Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

⁸First, I thank my God through Jesus Christ for you all, that your faith is spoken of throughout the whole world.

⁹Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

⁹For God is my witness, whom I serve with my spirit in the gospel of his Son, that without ceasing I make mention of you always in my prayers;

¹⁰Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

¹⁰Making request, if by any means now at length I might have a prosperous journey by the will of God to come unto you.

¹¹Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

¹¹For I long to see you, that I may impart unto you some spiritual gift, to the end ye may be established;

¹²То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

¹²That is, that I may be comforted together with you by the mutual faith both of you and me.

¹³Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

¹³Now I would not have you ignorant, brethren, that oftentimes I purposed to come unto you, (but was let hitherto,) that I might have some fruit among you also, even as among other Gentiles.

¹⁴Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

¹⁴I am debtor both to the Greeks, and to the Barbarians; both to the wise, and to the unwise.

¹⁵Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

¹⁵So, as much as in me is, I am ready to preach the gospel to you that are at Rome also.

¹⁶Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

¹⁶For I am not ashamed of the gospel of Christ: for it is the power of God unto salvation to every one that believeth; to the Jew first, and also to the Greek.

¹⁷Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

¹⁷For therein is the righteousness of God revealed from faith to faith: as it is written, The just shall live by faith.

¹⁸Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

¹⁸For the wrath of God is revealed from heaven against all ungodliness and unrighteousness of men, who hold the truth in unrighteousness;

¹⁹Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

¹⁹Because that which may be known of God is manifest in them; for God hath shewed it unto them.

²⁰Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

²⁰For the invisible things of him from the creation of the world are clearly seen, being understood by the things that are made, even his eternal power and Godhead; so that they are without excuse:

²¹Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

²¹Because that, when they knew God, they glorified him not as God, neither were thankful; but became vain in their imaginations, and their foolish heart was darkened.

²²Кад се грађаху мудри, полудеше,

²²Professing themselves to be wise, they became fools,

²³И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

²³And changed the glory of the uncorruptible God into an image made like to corruptible man, and to birds, and fourfooted beasts, and creeping things.

²⁴Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

²⁴Wherefore God also gave them up to uncleanness through the lusts of their own hearts, to dishonour their own bodies between themselves:

²⁵Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

²⁵Who changed the truth of God into a lie, and worshipped and served the creature more than the Creator, who is blessed for ever. Amen.

²⁶Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

²⁶For this cause God gave them up unto vile affections: for even their women did change the natural use into that which is against nature:

²⁷Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

²⁷And likewise also the men, leaving the natural use of the woman, burned in their lust one toward another; men with men working that which is unseemly, and receiving in themselves that recompence of their error which was meet.

²⁸И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

²⁸And even as they did not like to retain God in their knowledge, God gave them over to a reprobate mind, to do those things which are not convenient;

²⁹Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

²⁹Being filled with all unrighteousness, fornication, wickedness, covetousness, maliciousness; full of envy, murder, debate, deceit, malignity; whisperers,

³⁰Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

³⁰Backbiters, haters of God, despiteful, proud, boasters, inventors of evil things, disobedient to parents,

³¹Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

³¹Without understanding, covenantbreakers, without natural affection, implacable, unmerciful:

³²А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

³²Who knowing the judgment of God, that they which commit such things are worthy of death, not only do the same, but have pleasure in them that do them.