¹Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.

¹Therefore thou art inexcusable, O man, whosoever thou art that judgest: for wherein thou judgest another, thou condemnest thyself; for thou that judgest doest the same things.

²А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.

²But we are sure that the judgment of God is according to truth against them which commit such things.

³Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?

³And thinkest thou this, O man, that judgest them which do such things, and doest the same, that thou shalt escape the judgment of God?

⁴Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?

⁴Or despisest thou the riches of his goodness and forbearance and longsuffering; not knowing that the goodness of God leadeth thee to repentance?

⁵Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,

⁵But after thy hardness and impenitent heart treasurest up unto thyself wrath against the day of wrath and revelation of the righteous judgment of God;

⁶Који ће дати свакоме по делима његовим:

⁶Who will render to every man according to his deeds:

⁷Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;

⁷To them who by patient continuance in well doing seek for glory and honour and immortality, eternal life:

⁸А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

⁸But unto them that are contentious, and do not obey the truth, but obey unrighteousness, indignation and wrath,

⁹Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;

⁹Tribulation and anguish, upon every soul of man that doeth evil, of the Jew first, and also of the Gentile;

¹⁰А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;

¹⁰But glory, honour, and peace, to every man that worketh good, to the Jew first, and also to the Gentile:

¹¹Јер Бог не гледа ко је ко.

¹¹For there is no respect of persons with God.

¹²Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити

¹²For as many as have sinned without law shall also perish without law: and as many as have sinned in the law shall be judged by the law;

¹³(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

¹³(For not the hearers of the law are just before God, but the doers of the law shall be justified.

¹⁴Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:

¹⁴For when the Gentiles, which have not the law, do by nature the things contained in the law, these, having not the law, are a law unto themselves:

¹⁵Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

¹⁵Which shew the work of the law written in their hearts, their conscience also bearing witness, and their thoughts the mean while accusing or else excusing one another;)

¹⁶На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.

¹⁶In the day when God shall judge the secrets of men by Jesus Christ according to my gospel.

¹⁷Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,

¹⁷Behold, thou art called a Jew, and restest in the law, and makest thy boast of God,

¹⁸И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;

¹⁸And knowest his will, and approvest the things that are more excellent, being instructed out of the law;

¹⁹И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,

¹⁹And art confident that thou thyself art a guide of the blind, a light of them which are in darkness,

²⁰Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.

²⁰An instructor of the foolish, a teacher of babes, which hast the form of knowledge and of the truth in the law.

²¹Учећи, дакле, другог себе не учиш;

²¹Thou therefore which teachest another, teachest thou not thyself? thou that preachest a man should not steal, dost thou steal?

²²Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;

²²Thou that sayest a man should not commit adultery, dost thou commit adultery? thou that abhorrest idols, dost thou commit sacrilege?

²³Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.

²³Thou that makest thy boast of the law, through breaking the law dishonourest thou God?

²⁴Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.

²⁴For the name of God is blasphemed among the Gentiles through you, as it is written.

²⁵Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.

²⁵For circumcision verily profiteth, if thou keep the law: but if thou be a breaker of the law, thy circumcision is made uncircumcision.

²⁶Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?

²⁶Therefore if the uncircumcision keep the righteousness of the law, shall not his uncircumcision be counted for circumcision?

²⁷И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.

²⁷And shall not uncircumcision which is by nature, if it fulfil the law, judge thee, who by the letter and circumcision dost transgress the law?

²⁸Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;

²⁸For he is not a Jew, which is one outwardly; neither is that circumcision, which is outward in the flesh:

²⁹Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.

²⁹But he is a Jew, which is one inwardly; and circumcision is that of the heart, in the spirit, and not in the letter; whose praise is not of men, but of God.