¹Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

¹Whither is thy beloved gone, O thou fairest among women? whither is thy beloved turned aside? that we may seek him with thee.

²Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

²My beloved is gone down into his garden, to the beds of spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.

³Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

³I am my beloved's, and my beloved is mine: he feedeth among the lilies.

⁴Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

⁴Thou art beautiful, O my love, as Tirzah, comely as Jerusalem, terrible as an army with banners.

⁵Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

⁵Turn away thine eyes from me, for they have overcome me: thy hair is as a flock of goats that appear from Gilead.

⁶Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

⁶Thy teeth are as a flock of sheep which go up from the washing, whereof every one beareth twins, and there is not one barren among them.

⁷Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

⁷As a piece of a pomegranate are thy temples within thy locks.

⁸Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

⁸There are threescore queens, and fourscore concubines, and virgins without number.

⁹Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

⁹My dove, my undefiled is but one; she is the only one of her mother, she is the choice one of her that bare her. The daughters saw her, and blessed her; yea, the queens and the concubines, and they praised her.

¹⁰Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

¹⁰Who is she that looketh forth as the morning, fair as the moon, clear as the sun, and terrible as an army with banners?

¹¹Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

¹¹I went down into the garden of nuts to see the fruits of the valley, and to see whether the vine flourished and the pomegranates budded.

¹²Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

¹²Or ever I was aware, my soul made me like the chariots of Amminadib.

¹³Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.

¹³Return, return, O Shulamite; return, return, that we may look upon thee. What will ye see in the Shulamite? As it were the company of two armies.