¹У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

¹U to vrijeme uze Herod zlostavljati neke od Crkve.

²И погуби Јакова брата Јовановог мачем.

²Mačem pogubi Jakova, brata Ivanova.

³И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),

³Kad vidje da je to drago Židovima, uhvati i Petra (bijahu upravo Dani beskvasnih kruhova).

⁴Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

⁴Uhiti ga, baci u tamnicu i dade da ga čuvaju četiri vojničke četverostraže, nakan izvesti ga nakon Pashe pred narod.

⁵И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

⁵Petra su dakle čuvali u tamnici, a Crkva se svesrdno moljaše Bogu za njega.

⁶А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

⁶One noći kad ga je Herod kanio privesti, spavao je Petar između dva vojnika, okovan dvojim verigama, a stražari pred vratima čuvahu stražu.

⁷И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.

⁷Kad eto: pojavi se anđeo Gospodnji te svjetlost obasja ćeliju. Anđeo udari Petra u rebra, probudi ga i reče: "Ustaj brzo!" I spadoše mu verige s ruku.

⁸А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.

⁸Anđeo mu reče: "Opaši se i priveži obuću!" On učini tako. Onda će mu anđeo: "Zaogrni se i hajde za mnom!"

⁹И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

⁹Petar izađe, pođe za njim, a nije znao da je zbilja što se događa po anđelu: činilo mu se da gleda viđenje.

¹⁰А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.

¹⁰Prošavši prvu stražu, i drugu, dođoše do željeznih vrata koja vode u grad. Ona im se sama otvore te oni izađu, prođu jednu ulicu, a onda anđeo odjednom odstupi od njega.

¹¹И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.

¹¹Petar pak, došavši k sebi, reče: "Sad uistinu znam da je Gospodin poslao anđela svoga i izbavio me iz Herodove ruke i od svega što je očekivao židovski narod."

¹²И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.

¹²Kad je to uočio, zaputi se kući Marije, majke Ivana nazvanog Marko. Ondje se mnogi bijahu sabrali i molili.

¹³А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.

¹³Kad Petar pokuca na dvorišna vrata, dođe prisluhnuti sluškinja imenom Ruža.

¹⁴И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.

¹⁴Kad prepozna Petrov glas, od radosti i ne otvori vrata, nego utrča i javi da je Petar pred vratima.

¹⁵А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.

¹⁵Oni joj rekoše: "Mahnitaš!" Ali je ona uporno tvrdila da je tako. Nato će oni: "Bit će njegov anđeo!"

¹⁶А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.

¹⁶Petar nastavi kucati. Kad napokon otvoriše i ugledaše ga, ostadoše izvan sebe.

¹⁷А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.

¹⁷On im rukom mahnu neka šute pa im pripovjedi kako ga Gospodin izvede iz tamnice te dometnu: "Javite to Jakovu i braći!" Onda izađe i ode u drugo mjesto.

¹⁸А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.

¹⁸Kad se razdani, nasta među vojnicima uzbuna nemalena što li se s Petrom dogodilo.

¹⁹А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.

¹⁹Herod ga stade tražiti, a kad ga ne nađe, sasluša stražare i naredi da se smaknu. Onda siđe iz Judeje u Cezareju i ondje osta.

²⁰Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.

²⁰A bio je u žestoku sukobu s Tircima i Sidoncima. Oni zajednički dođoše k njemu i pošto pridobiše kraljevskoga komornika Blasta, zaiskaše mir, jer je njihova zemlja dobivala živež od kraljeve.

²¹А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;

²¹U određeni dan sjede Herod odjeven u kraljevsko ruho na prijestol i stade im govoriti.

²²А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.

²²Narod izvikivaše: "Božji glas, a ne ljudski!"

²³Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.

²³Umah ga, zbog toga što ne dade slavu Bogu, udari anđeo Gospodnji te on rascrvotočen izdahnu.

²⁴А реч Божија растијаше и множаше се.

²⁴Riječ je pak Božja rasla i širila se.

²⁵А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.

²⁵Barnaba i Savao, pošto obaviše služenje u Jeruzalemu, vratiše se uzevši sa sobom Ivana zvanog Marko.