¹А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.

¹Dočuli apostoli i braća po Judeji da i pogani primiše riječ Božju

²И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,

²pa kad Petar uziđe u Jeruzalem, uzeše mu obrezanici prigovarati:

³Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.

³"Ušao si, dobacivahu, k ljudima neobrezanima i jeo s njima!"

⁴А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

⁴Onda započe Petar te im izloži sve po redu:

⁵Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

⁵"Molio sam se, reče, u Jopi kadli u zanosu ugledam viđenje: posudu neku poput velika platna, uleknuta s četiri okrajka, gdje silazi s neba i dolazi do mene.

⁶Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.

⁶Zagledah se, promotrih je i vidjeh četvoronošce zemaljske, zvijeri i gmazove te ptice nebeske.

⁷А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.

⁷Začuh i glas koji mi govoraše: 'Ustaj, Petre! Kolji i jedi!'

⁸А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

⁸Ja odvratih: 'Nipošto, Gospodine! Ta nikad mi još ništa okaljano ili nečisto ne uđe u usta.'

⁹А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.

⁹A glas će s neba po drugi put: 'Što Bog očisti, ti ne zovi nečistim.'

¹⁰А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

¹⁰To se ponovi do triput, a onda se sve opet povuče na nebo."

¹¹И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.

¹¹"I odmah se, evo, pred kućom u kojoj bijah pojaviše tri čovjeka poslana iz Cezareje k meni.

¹²А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.

¹²A Duh mi reče da pođem s njima ništa ne premišljajući. Sa mnom pođoše i ova šestorica braće te uđosmo u kuću tog čovjeka.

¹³И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,

¹³On nam pripovjedi kako je u svojoj kući vidio anđela koji je stao preda nj i rekao: 'Pošalji u Jopu i dozovi Šimuna nazvanog Petar;

¹⁴Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

¹⁴on će ti navijestiti riječi po kojima ćeš se spasiti ti i sav dom tvoj.'"

¹⁵А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.

¹⁵"I kad počeh govoriti, siđe na njih Duh Sveti kao ono na nas u početku.

¹⁶Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.

¹⁶Sjetih se tada riječi Gospodnje: 'Ivan je, govoraše on, krstio vodom, a vi ćete biti kršteni Duhom Svetim.'

¹⁷Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?

¹⁷Ako im je dakle Bog dao isti dar kao i nama koji povjerovasmo u Gospodina Isusa Krista, tko sam ja da bih se smio oprijeti Bogu?"

¹⁸А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

¹⁸Kad su to čuli, umiriše se te stadoše slaviti Boga govoreći: "Dakle i poganima Bog dade obraćenje na život!"

¹⁹А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.

¹⁹Oni dakle što ih rasprši nevolja nastala u povodu Stjepana dopriješe do Fenicije, Cipra i Antiohije, nikomu ne propovijedajući Riječi doli samo Židovima.

²⁰А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.

²⁰Neki su od njih bili Ciprani i Cirenci. Kad stigoše u Antiohiju, propovijedahu i Grcima navješćujući evanđelje: Gospodina, Isusa.

²¹И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.

²¹Ruka Gospodnja bijaše s njima te velik broj ljudi povjerova i obrati se Gospodinu.

²²А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

²²Vijest o tome doprije do Crkve u Jeruzalemu pa poslaše Barnabu u Antiohiju.

²³Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;

²³Kad on stiže i vidje milost Božju, obradova se te potaknu sve da u odlučnosti srca ostanu uz Gospodina.

²⁴Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.

²⁴Ta bijaše to muž čestit, pun Duha Svetoga i vjere. Znatno se mnoštvo prikloni Gospodinu.

²⁵Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

²⁵Barnaba se zatim zaputi u Tarz potražiti Savla.

²⁶И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.

²⁶Kad ga nađe, odvede ga u Antiohiju. Punu su se godinu dana sastajali u toj Crkvi i poučavali poveće mnoštvo te se u Antiohiji učenici najprije prozvaše kršćanima.

²⁷А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

²⁷U one dane dođoše u Antiohiju neki proroci iz Jeruzalema.

²⁸И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.

²⁸Jedan od njih, imenom Agab, usta i po Duhu pretkaza da će uskoro nastati velika glad po svem svijetu. Ona i nasta za Klaudija.

²⁹А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

²⁹Stoga će svatko od učenika, odlučiše, koliko smogne poslati da se posluži braći u Judeji.

³⁰Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.

³⁰To i učiniše te poslaše starješinama po Barnabi i Savlu.