¹У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

¹U Ikoniju isto tako uđoše u židovsku sinagogu i govorahu tako da povjerova veliko mnoštvo Židova i Grka.

²А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

²Ali nepokorni Židovi razdražiše i podjariše pogane protiv braće.

³Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

³Oni se ipak zadržaše duže vremena, smjeli u Gospodinu koji je svjedočio za Riječ milosti svoje, davao da se po njihovim rukama događaju znamenja i čudesa.

⁴А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

⁴Mnoštvo se gradsko podvoji: jedni bijahu za Židove, drugi za apostole.

⁵А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

⁵Pogani i Židovi sa svojim glavarima navališe da zlostave i kamenuju apostole.

⁶Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

⁶Kada to opaziše, prebjegoše oni u likaonske gradove Listru i Derbu i okolicu.

⁷И онамо проповедаху јеванђеље.

⁷Ondje su navješćivali evanđelje.

⁸И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

⁸U Listri je sjedio neki čovjek uzetih nogu, hrom od majčine utrobe; nikada nije hodao.

⁹Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

⁹Čuo je Pavla gdje govori.

¹⁰Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

¹⁰Pavao ga pronikne pogledom, vidje da ima vjeru u spasenje pa mu iza glasa reče: "Uspravi se na noge!" On skoči i prohoda.

¹¹А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

¹¹Kad mnoštvo ugleda što učini Pavao, povika likaonski: "Bogovi u ljudskom obličju siđoše k nama!"

¹²И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

¹²I nazvaše Barnabu Zeusom, a Pavla Hermesom jer je Pavao vodio riječ.

¹³А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

¹³A svećenik Zeusa Predgradskoga dovede pred vrata bikove i vijence te u zajednici s narodom htjede žrtvovati.

¹⁴А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

¹⁴Kada su to dočuli apostoli Barnaba i Pavao, razdriješe haljine i uletješe u narod vičući:

¹⁵Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

¹⁵"Ljudi, što to radite? I mi smo smrtnici, baš kao i vi! Navješćujemo vam da se od tih ispraznosti obratite k Bogu živomu koji stvori nebo i zemlju, more i sve što je u njima.

¹⁶Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

¹⁶On je u prošlim naraštajima pustio da svi pogani pođu svojim putovima.

¹⁷И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

¹⁷Ipak ne ostavi sebe neposvjedočena: dobročinstva iskazuje, s neba vam kišu daje i vremena plodonosna, napunja hranom i radošću srca vaša."

¹⁸И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

¹⁸I tako govoreći, jedva sklonuše mnoštvo da im ne žrtvuje.

¹⁹Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

¹⁹Uto iz Antiohije i Ikonija nadođu neki Židovi, pridobiju svjetinu te kamenuju Pavla i odvuku ga izvan grada misleći da je mrtav.

²⁰А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

²⁰Kad ga pak okružiše učenici, usta on i uđe u grad. Sutradan ode s Barnabom u Derbu.

²¹И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

²¹Pošto navijestiše evanđelje tomu gradu i mnoge učiniše učenicima, vratiše se u Listru, u Ikonij i u Antiohiju.

²²Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

²²Učvršćivali su duše učenika bodreći ih da ustraju u vjeri jer da nam je kroz mnoge nevolje ući u kraljevstvo Božje.

²³И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

²³Postavljali su im po crkvama starješine te ih, nakon molitve i posta, povjeravahu Gospodinu u kojega su povjerovali.

²⁴И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

²⁴Pošto su prešli Pizidiju, stigoše u Pamfiliju.

²⁵И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

²⁵U Pergi navijestiše Riječ pa siđu u Ataliju.

²⁶И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

²⁶Odande pak odjedriše u Antiohiju, odakle ono bijahu povjereni milosti Božjoj za djelo koje izvršiše.

²⁷А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

²⁷Kada stigoše, sabraše Crkvu i pripovjediše što sve učini Bog po njima: da i poganima otvori vrata vjere.

²⁸И осташе онде не мало времена с ученицима.

²⁸I proveli su nemalo vremena s učenicima.