1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
1Uto neki siđoše iz Judeje i počeše učiti braću: "Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevu, ne možete se spasiti."
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
2Kad između njih te Pavla i Barnabe nasta prepirka i raspra nemalena, odrediše da Pavao i Barnaba i još neki drugi između njih uzađu u Jeruzalem k apostolima i starješinama poradi tog pitanja.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
3Oni su dakle, ispraćeni od Crkve, prolazili kroz Feniciju i Samariju pripovijedajući o obraćenju pogana i donoseći svoj braći veliku radost.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
4Kada pak stigoše u Jeruzalem, primi ih Crkva, apostoli i starješine. Ispripovjediše što sve Bog učini po njima.
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
5Onda ustanu neki od onih što iz farizejske sljedbe bijahu prigrlili vjeru pa reknu: "Treba ih obrezati i zapovjediti im da opslužuju Zakon Mojsijev."
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
6Nato se apostoli i starješine sastanu da to razmotre.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
7Nakon duge raspre ustade Petar i reče im: "Braćo, vi znate kako me Bog od najprvih dana između vas izabra da iz mojih usta pogani čuju riječ evanđelja i uzvjeruju.
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
8I Bog, Poznavatelj srdaca, posvjedoči za njih: dade im Duha Svetoga kao i nama.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
9Nikakve razlike nije pravio između nas i njih: vjerom očisti njihova srca.
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
10Što dakle sada iskušavate Boga stavljajući učenicima na vrat jaram kojeg ni oci naši ni mi nismo mogli nositi?
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
11Vjerujemo, naprotiv: po milosti smo Gospodina Isusa spašeni, baš kao i oni."
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
12Nato sve mnoštvo umuknu. Slušali su Barnabu i Pavla koji pripovjedahu kolika je znamenja i čudesa Bog po njima učinio među poganima.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
13Kad oni ušutješe, progovori Jakov: "Poslušajte me, braćo!
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
14Šimun je izložio kako se Bog već na početku pobrinu između pogana uzeti narod imenu svojemu.
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
15S time su u skladu riječi Proroka. Ovako je doista pisano:
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
16Nakon toga vratit ću se i opet podići pali šator Davidov, iz ruševina ga podići, opet ga sazidati
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
17da preostali ljudi potraže Gospodina i svi pogani na koje je zazvano ime moje, govori Gospodin, koji to
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
18obznanjuje odvijeka.
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
19Zato smatram da ne valja dodijavati onima koji se s poganstva obraćaju k Bogu,
20Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
20nego im poručiti da se uzdržavaju od mesa okaljana idolima, od bludništva, od udavljenoga i od krvi.
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
21Ta Mojsije od pradavnih naraštaja ima po gradovima propovjednike koji ga u sinagogama svake subote čitaju."
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
22Tad apostoli i starješine zajedno sa svom Crkvom zaključe izabrati neke muževe između sebe i poslati ih u Antiohiju s Pavlom i Barnabom. Bijahu to Juda zvani Barsaba, i Sila, muževi vodeći među braćom.
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
23Po njima pošalju ovo pismo: "Apostoli i starješine, braća, braći iz poganstva po Antiohiji, Siriji i Ciliciji - pozdrav!"
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
24"Budući da smo čuli kako vas neki od naših, ali bez našega naloga, nekakvim izjavama smetoše i duše vam uznemiriše,
25Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
25zaključismo jednodušno izabrati neke muževe i poslati ih k vama zajedno s našim ljubljenim Barnabom i Pavlom,
26С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
26ljudima koji su svoje živote izložili za ime Gospodina našega Isusa Krista.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
27Šaljemo vam dakle Judu i Silu. Oni će vam i usmeno priopćiti to isto.
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
28Zaključismo Duh Sveti i mi ne nametati vam nikakva tereta osim onoga što je potrebno:
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
29uzdržavati se od mesa žrtvovana idolima, od krvi, od udavljenoga i od bludništva. Budete li se toga držali, dobro ćete učiniti. Živjeli!"
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
30Oni su se dakle oprostili i sišli u Antiohiju; sabrali su mnoštvo i predali pismo.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
31Kad ga pročitaše, svi se obradovaše zbog ohrabrenja.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
32Juda i Sila, i sami proroci, mnogim riječima ohrabriše i utvrdiše braću.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
33Neko se vrijeme zadrže pa se onda s mirom od braće vrate onima koji ih poslaše.
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
34#
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
35A Pavao i Barnaba ostadoše u Antiohiji naučavajući i navješćujući zajedno s mnogima drugima riječ Gospodnju.
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
36Nakon nekog vremena reče Pavao Barnabi: "Vratimo se i pohodimo braću po svim gradovima u kojima smo navješćivali riječ Gospodnju, da vidimo kako su!"
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
37Barnaba je htio povesti i Ivana zvanog Marko.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
38Pavao pak nije smatrao uputnim sa sobom voditi onoga koji se u Pamfiliji odvojio od njih te nije s njima pošao na djelo.
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
39Spopade ih takva ogorčenost da se raziđoše: Barnaba povede Marka i otplovi na Cipar,
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
40a Pavao sebi izabra Silu pa od braće povjeren milosti Gospodnjoj
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
41proputova Siriju i Ciliciju, utvrđujući Crkve.