¹И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

¹Kad je napokon došao dan Pedesetnice, svi su bili zajedno na istome mjestu.

²И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

²I eto iznenada šuma s neba, kao kad se digne silan vjetar. Ispuni svu kuću u kojoj su bili.

³И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

³I pokažu im se kao neki ognjeni razdijeljeni jezici te siđe po jedan na svakoga od njih.

⁴И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

⁴Svi se napuniše Duha Svetoga i počeše govoriti drugim jezicima, kako im već Duh davaše zboriti.

⁵А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

⁵A u Jeruzalemu su boravili Židovi, ljudi pobožni iz svakog naroda pod nebom.

⁶А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

⁶Pa kad nasta ona huka, strča se mnoštvo i smetÄe jer ih je svatko čuo govoriti svojim jezikom.

⁷И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

⁷Svi su bili izvan sebe i divili se govoreći: "Gle! Nisu li svi ovi što govore Galilejci?

⁸Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

⁸Pa kako to da ih svatko od nas čuje na svojem materinskom jeziku?

⁹Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

⁹Parti, Međani, Elamljani, žitelji Mezopotamije, Judeje i Kapadocije, Ponta i Azije,

¹⁰И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

¹⁰Frigije i Pamfilije, Egipta i krajeva libijskih oko Cirene, pridošlice Rimljani,

¹¹Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

¹¹Židovi i sljedbenici, Krećani i Arapi - svi ih mi čujemo gdje našim jezicima razglašuju veličanstvena djela Božja."

¹²И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

¹²Svi su izvan sebe zbunjeno jedan drugog pitali: "Što bi to moglo biti?"

¹³А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

¹³Drugi su pak, podrugujući se, govorili: "Slatkog su se vina ponapili!"

¹⁴А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

¹⁴A Petar zajedno s jedanaestoricom ustade, podiže glas i prozbori: "Židovi i svi što boravite u Jeruzalemu, ovo znajte i riječi mi poslušajte:

¹⁵Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

¹⁵Nisu ovi pijani, kako vi mislite - ta istom je treća ura dana -

¹⁶Него је ово оно што каза пророк Јоило:

¹⁶nego to je ono što je rečeno po proroku Joelu:

¹⁷И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

¹⁷"U posljednje dane, govori Bog: Izlit ću Duha svoga na svako tijelo i proricat će vaši sinovi i kćeri, vaši će mladići gledati viđenja, a starci vaši sne sanjati.

¹⁸Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

¹⁸Čak ću i na sluge i sluškinje svoje izliti Duha svojeg u dane one i proricat će.

¹⁹И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

¹⁹Pokazat ću čudesa na nebu gore i znamenja na zemlji dolje, krv i oganj i stupove dima.

²⁰Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

²⁰Sunce će se prometnut u tminu, a mjesec u krv prije nego svane Dan Gospodnji velik i slavan.

²¹И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

²¹I tko god prizove ime Gospodnje bit će spašen."

²²Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

²²"Izraelci, čujte ove riječi: Isusa Nazarećanina, čovjeka kojega Bog pred vama potvrdi silnim djelima, čudesima i znamenjima koja, kao što znate, po njemu učini među vama -

²³Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

²³njega, predana po odlučenu naumu i promislu Božjem, po rukama bezakonika razapeste i pogubiste.

²⁴Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

²⁴Ali Bog ga uskrisi oslobodivši ga grozote smrti jer ne bijaše moguće da ona njime ovlada.

²⁵Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

²⁵David doista za nj kaže: Gospodin mi je svagda pred očima jer mi je zdesna da ne posrnem.

²⁶Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

²⁶Stog mi se raduje srce i kliče jezik, pa i tijelo mi spokojno počiva.

²⁷Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

²⁷Jer mi nećeš ostaviti dušu u Podzemlju ni dati da pravednik tvoj truleži ugleda.

²⁸Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

²⁸Pokazat ćeš mi stazu života, ispuniti me radošću lica svoga.

²⁹Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

²⁹Braćo, dopustite da vam otvoreno kažem: praotac je David umro, pokopan je i eno mu među nama groba sve do današnjeg dana.

³⁰Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

³⁰Ali kako je bio prorok i znao da mu se zakletvom zakle Bog plod utrobe njegove posaditi na prijestolje njegovo,

³¹Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

³¹unaprijed je vidio i navijestio uskrsnuće Kristovo: Nije ostavljen u Podzemlju niti mu tijelo truleži ugleda.

³²Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

³²Toga Isusa uskrisi Bog! Svi smo mi tomu svjedoci.

³³Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

³³Desnicom dakle Božjom uzvišen, primio je od Oca Obećanje, Duha Svetoga, i izlio ga kako i sami gledate i slušate.

³⁴Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

³⁴Ta David nije bio uznesen na nebesa, a veli: Reče Gospodin Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna'

³⁵Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

³⁵dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!

³⁶Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

³⁶Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov da je toga Isusa kojega vi razapeste Bog učinio i Gospodinom i Kristom."

³⁷А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

³⁷Kad su to čuli, duboko potreseni rekoše Petru i drugim apostolima: "Što nam je činiti, braćo?"

³⁸А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

³⁸Petar će im: "Obratite se i svatko od vas neka se krsti u ime Isusa Krista da vam se oproste grijesi i primit ćete dar, Duha Svetoga.

³⁹Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

³⁹Ta za vas je ovo obećanje i za djecu vašu i za sve one izdaleka, koje pozove Gospodin Bog naš."

⁴⁰И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

⁴⁰I mnogim je drugim riječima još svjedočio i hrabrio ih: "Spasite se od naraštaja ovog opakog!"

⁴¹Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

⁴¹I oni prigrliše riječ njegovu i krstiše se te im se u onaj dan pridruži oko tri tisuće duša.

⁴²И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

⁴²Bijahu postojani u nauku apostolskom, u zajedništvu, lomljenju kruha i molitvama.

⁴³И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

⁴³Strahopoštovanje obuzimaše svaku dušu: apostoli su činili mnoga čudesa i znamenja.

⁴⁴А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

⁴⁴Svi koji prigrliše vjeru bijahu združeni i sve im bijaše zajedničko.

⁴⁵И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

⁴⁵Sva bi imanja i dobra prodali porazdijelili svima kako bi tko trebao.

⁴⁶И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

⁴⁶Svaki bi dan jednodušno i postojano hrlili u Hram, u kućama bi lomili kruh te u radosti i prostodušnosti srca zajednički uzimali hranu

⁴⁷Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.

⁴⁷hvaleći Boga i uživajući naklonost svega naroda. Gospodin je pak danomice zajednici pridruživao spasenike.