¹А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

¹Neki pak čovjek po imenu Ananija, zajedno sa svojom ženom Safirom proda imanje

²И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.

²pa u dogovoru sa ženom odvoji nešto od utrška, a samo jedan dio donese i postavi pred noge apostolima.

³А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

³Petar mu reče: "Ananija, zašto ti Sotona ispuni srce te si slagao Duhu Svetomu i odvojio od utrška imanja?

⁴Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.

⁴Da je ostalo neprodano, ne bi li tvoje ostalo; i jednoć prodano, nije li u tvojoj vlasti? Zašto si se na takvo što odlučio? Nisi slagao ljudima, nego Bogu!"

⁵А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

⁵Kako Ananija ču te riječi, sruši se i izdahnu. I silan strah spopade sve koji su to čuli.

⁶А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

⁶Nato ustanu mladići, poviju ga, iznesu i pokopaju.

⁷А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

⁷Nakon otprilike tri sata uđe njegova žena ne znajući što se dogodilo.

⁸А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.

⁸Petar joj reče: "Reci mi, jeste li za toliko dali imanje?" Ona odgovori: "Da, za toliko."

⁹А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.

⁹A Petar će joj: "Što vam bi da se složiste iskušati Duha Gospodnjega? Eto na vratima nogu onih koji ti pokopaše muža! I tebe će iznijeti!"

¹⁰И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.

¹⁰Ona se umah sruši do njegovih nogu i izdahnu. Oni mladići uđu, nađu je mrtvu, iznesu je i pokopaju uz muža.

¹¹И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

¹¹I silan strah spopade cijelu Crkvu i sve koji su to čuli.

¹²А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.

¹²Po rukama se apostolskim događala mnoga znamenja i čudesa u narodu. Svi su se jednodušno okupljali u Trijemu Salomonovu.

¹³А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.

¹³Nitko se drugi nije usuđivao pridružiti im se, ali ih je narod veličao.

¹⁴А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,

¹⁴I sve se više povećavalo mnoštvo muževa i žena što vjerovahu Gospodinu

¹⁵Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.

¹⁵tako da su na trgove iznosili bolesnike i postavljali ih na ležaljkama i posteljama ne bi li, kad Petar bude prolazio, bar sjena njegova osjenila kojega od njih.

¹⁶А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

¹⁶A slijegalo bi se i mnoštvo iz gradova oko Jeruzalema: donosili bi bolesnike i opsjednute od nečistih duhova, i svi bi ozdravljali.

¹⁷Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

¹⁷Onda se podiže veliki svećenik i sve njegove pristaše - sljedba saducejska.

¹⁸И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

¹⁸Puni zavisti, pohvataju apostole i strpaju ih u javnu tamnicu.

¹⁹А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

¹⁹Ali anđeo Gospodnji noću otvori vrata tamnice, izvede ih i reče:

²⁰Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.

²⁰"Pođite i postojano u Hramu navješćujte narodu sve riječi Života ovoga."

²¹А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.

²¹Poslušni, u praskozorje su ušli u Hram te naučavali. Uto stiže veliki svećenik i njegove pristaše, sazovu Vijeće i sve starješinstvo sinova Izraelovih pa pošalju u zatvor da ih dovedu.

²²А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

²²Kad stražari stigoše onamo, ne nađoše ih u tamnici pa se vrate i jave:

²³Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.

²³"Zatvor smo našli sa svom pomnjom zatvoren i čuvare na straži pred vratima, ali kad smo otvorili, nikoga unutra ne nađosmo."

²⁴А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

²⁴Kad su hramski zapovjednik i veliki svećenici čuli te riječi, u nedoumici su se pitali što bi to moglo biti.

²⁵А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

²⁵Nato netko pristigne i dojavi im: "Eno, ljudi koje baciste u tamnicu, u Hramu stoje i uče narod."

²⁶Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

²⁶Tada zapovjednik sa stražarima ode te ih dovede - ne na silu jer se bojahu da ih narod ne kamenuje.

²⁷А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

²⁷Dovedoše ih i privedoše pred Vijeće. Veliki ih svećenik zapita:

²⁸Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.

²⁸"Nismo li vam strogo zabranili učiti u to Ime? A vi ste eto napunili Jeruzalem svojim naukom i hoćete na nas navući krv toga čovjeka."

²⁹А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.

²⁹Petar i apostoli odvrate: "Treba se većma pokoravati Bogu negoli ljudima!

³⁰Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.

³⁰Bog otaca naših uskrisi Isusa kojega vi smakoste objesivši ga na drvo.

³¹Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.

³¹Njega Bog desnicom svojom uzvisi za Začetnika i Spasitelja da obraćenjem podari Izraela i oproštenjem grijeha.

³²И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.

³²I mi smo svjedoci tih događaja i Duh Sveti kojega dade Bog onima što mu se pokoravaju."

³³А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

³³Nato se oni razgnjeviše i htjedoše ih ubiti.

³⁴Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,

³⁴Ali ustade u Vijeću neki farizej imenom Gamaliel, zakonoznanac, kojega je poštovao sav narod. On zapovjedi da ljude načas izvedu

³⁵Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

³⁵pa će vijećnicima: "Izraelci, dobro promislite što ćete s tim ljudima.

³⁶Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

³⁶Ta prije nekog vremena podiže se Teuda tvrdeći da je netko, i uza nj prista oko četiri stotine ljudi. Bi smaknut i sve mu se pristaše razbjegoše i netragom ih nesta.

³⁷Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

³⁷Nakon toga se u dane popisa podiže Juda Galilejac i odvuče narod za sobom. I on propade i sve mu se pristaše raspršiše.

³⁸И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.

³⁸I sad evo kanite se, velim vam, tih ljudi i otpustite ih. Jer ako je taj naum ili to djelo od ljudi, propast će;

³⁹Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

³⁹ako li je pak od Boga, nećete ga moći uništiti - da se i s Bogom u ratu ne nađete." Poslušaju ga

⁴⁰Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

⁴⁰pa dozovu apostole, išibaju ih, zapovjede im da ne govore u ime Isusovo pa ih otpuste.

⁴¹А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

⁴¹Oni pak odu ispred Vijeća radosni što bijahu dostojni podnijeti pogrde za Ime.

⁴²А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.

⁴²I svaki su dan u Hramu i po kućama neprestance učili i navješćivali Krista, Isusa.