¹А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

¹Dok su oni još govorili narodu, priđu im svećenici, hramski zapovjednik i saduceji,

²И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

²ozlovoljeni što uče narod i navješćuju - u Isusu - uskrsnuće od mrtvih;

³И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.

³pograbe ih i bace u tamnicu do sutra jer već bijaše večer.

⁴А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

⁴Ipak mnogi od onih koji su čuli Riječ, povjerovaše te broj vjernika poraste nekako do pet tisuća.

⁵А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,

⁵Sutradan se sastadoše u Jeruzalemu glavari, starješine i pismoznanci -

⁶А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;

⁶i veliki svećenik Ana, i Kajfa, i Ivan, i Aleksandar, i svi od roda velikosvećeničkoga.

⁷И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

⁷Izvedoše apostole preda se pa ih stadoše ispitivati: "Kojom snagom ili po kojem imenu vi to učiniste?"

⁸Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!

⁸Onda Petar pun Duha Svetoga reče: "Glavari narodni i starješine!

⁹Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:

⁹Zar mi danas odgovaramo zbog dobra djela učinjena bolesnu čovjeku? Po kome je ovaj spašen?

¹⁰Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.

¹⁰Neka bude znano svima vama i svemu narodu Izraelovu: po imenu Isusa Krista Nazarećanina, kojega ste vi raspeli, a kojega Bog uskrisi od mrtvih! Po njemu ovaj stoji pred vama zdrav!

¹¹Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;

¹¹On je onaj kamen koji vi graditelji odbaciste, ali koji postade kamen zaglavni.

¹²Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.

¹²I nema ni u kome drugom spasenja. Nema uistinu pod nebom drugoga imena dana ljudima po kojemu se možemo spasiti."

¹³А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.

¹³Kad vidješe neustrašivost Petrovu i Ivanovu, a znajući da su to ljudi nepismeni i neuki, bijahu u čudu; znali su ih, da bijahu s Isusom, ali

¹⁴А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

¹⁴videći gdje s njima stoji izliječeni čovjek, nisu mogli ništa protusloviti.

¹⁵Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог

¹⁵Stoga zapovjediše da izađu iz vijećnice pa stadoše raspravljati:

¹⁶Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

¹⁶"Što ćemo s tim ljudima? Ta učinili su očit znak, poznat svim Jeruzalemcima, ne možemo ga nijekati;

¹⁷Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.

¹⁷ali da se još više ne razglasi u narod, zaprijetimo im da nikomu živom o tom Imenu više ne govore."

¹⁸И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

¹⁸Pozvaše ih i zapovjediše im da podnipošto ne zbore niti naučavaju u ime Isusovo.

¹⁹Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

¹⁹Ali im Petar i Ivan odgovoriše: "Sudite je li pred Bogom pravo slušati radije vas nego Boga.

²⁰Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.

²⁰Mi doista ne možemo ne govoriti što vidjesmo i čusmo."

²¹А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.

²¹Ali oni ne našavši kako da ih kazne, opet im zaprijete pa ih otpuste poradi naroda jer su svi slavili Boga zbog onoga što se dogodilo.

²²Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.

²²Jer čovjeku na kom se dogodi čudo ozdravljenja bijaše više od četrdeset godina.

²³А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.

²³Otpušteni, odoše svojima i javiše što im rekoše veliki svećenici i starješine.

²⁴А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

²⁴Kad su oni to čuli, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: "Gospodine, ti si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima!

²⁵Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?

²⁵Ti si na usta oca našega, sluge svoga Davida, po Duhu Svetom rekao: Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?

²⁶Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.

²⁶Ustaju kraljevi zemaljski, Knezovi se rotÄe protiv Gospodina i protiv Pomazanika njegova.

²⁷Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,

²⁷RotÄe se, uistinu, u ovome gradu na svetog Slugu tvoga Isusa, kog pomaza, rotÄe se Herod i Poncije Pilat zajedno s narodima i pucima izraelskim

²⁸Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.

²⁸da učine što tvoja ruka i tvoja volja predodredi da se zbude.

²⁹И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;

²⁹I evo sada, Gospodine, promotri prijetnje njihove i daj slugama svojim sa svom smjelošću navješćivati riječ tvoju!

³⁰И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.

³⁰Pruži ruku svoju da bude ozdravljenja, znamenja i čudesa po imenu svetoga Sluge tvoga Isusa."

³¹И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.

³¹I pošto se pomoliše, potrese se mjesto gdje bijahu sabrani, i svi se napuniše Duha Svetoga te stanu navješćivati riječ Božju smjelo.

³²А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.

³²U mnoštva onih što prigrliše vjeru bijaše jedno srce i jedna duša. I nijedan od njih nije svojim zvao ništa od onoga što je imao, nego im sve bijaše zajedničko.

³³И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:

³³Apostoli pak velikom silom davahu svjedočanstvo o uskrsnuću Gospodina Isusa i svi uživahu veliku naklonost.

³⁴Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,

³⁴Doista, nitko među njima nije oskudijevao jer koji bi god posjedovali zemljišta ili kuće, prodavali bi ih i utržak donosili

³⁵И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

³⁵i stavljali pred noge apostolima. A dijelilo se svakomu koliko je trebao.

³⁶А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,

³⁶A Josip, od apostola prozvan Barnaba, što znači Sin utjehe, levit, rodom Cipranin,

³⁷Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.

³⁷posjedovaše jednu njivu; proda je pa donese novac i postavi pred noge apostolima.