1Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.
1Savao je pristao da se Stjepan smakne. U onaj dan navali velik progon na Crkvu u Jeruzalemu. Svi se osim apostola raspršiše po krajevima judejskim i samarijskim.
2А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
2Bogobojazni su ljudi pokopali Stjepana i održali veliko žalovanje za njim.
3А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
3Savao je pak pustošio Crkvu: ulazio je u kuće, odvlačio muževe i žene i predavao ih u tamnicu.
4А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.
4Oni dakle što su se raspršili obilazili su navješćujući Riječ.
5А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
5Filip tako siđe u grad samarijski i stade im propovijedati Krista.
6А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:
6Mnoštvo je jednodušno prihvaćalo što je Filip govorio slušajući ga i gledajući znamenja koja je činio.
7Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.
7Doista, iz mnogih su opsjednutih izlazili nečisti duhovi vičući iza glasa, a ozdravljali su i mnogi uzeti i hromi.
8И би велика радост у граду оном.
8Nasta tako velika radost u onome gradu.
9А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;
9Čovjek se neki, imenom Šimun, u gradu već duže bavio čarobnjaštvom i opčaravao narod tvrdeći da je neki veliki.
10На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.
10Priklanjalo mu se sve, malo i veliko, te govorilo: "Ovaj je Snaga Božja, zvana Velika."
11А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
11A priklanjahu mu se jer ih je duže vremena opčaravao svojim vradžbinama.
12Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
12Ali kad povjerovaše Filipu koji navješćivaše evanđelje o kraljevstvu Božjemu i o imenu Isusa Krista, krštavahu se - muževi i žene.
13Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
13Povjerova i Šimun te se krsti i osta uz Filipa: bio je zanesen promatrajući znamenja i čudesa koja su se događala.
14А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
14Kad su apostoli u Jeruzalemu čuli da je Samarija prigrlila riječ Božju, poslaše k njima Petra i Ivana.
15Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;
15Oni siđoše i pomoliše se za njih da bi primili Duha Svetoga.
16Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
16Jer još ni na koga od njih ne bijaše sišao; bijahu samo kršteni u ime Gospodina Isusa.
17Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.
17Tada polagahu ruke na njih i oni primahu Duha Svetoga.
18А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
18Kad Šimun vidje da se polaganjem ruku apostolskih daje Duh, ponudi apostolima novaca
19Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.
19govoreći: "Dajte i meni tu moć da svatko na koga položim ruke primi Duha Svetoga."
20А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.
20Petar mu odvrati: "Novac tvoj zajedno s tobom propao kad si mislio dar Božji novcima steći!
21Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
21Nema tebi ovdje dijela ni udjela jer tvoje srce nije pravo pred Bogom!
22Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.
22Obrati se od te opakosti svoje i moli Gospodina ne bi li ti se kako oprostila namisao srca tvoga.
23Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.
23Ta gledam te: žučju si gorak i nepravdom okovan."
24А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.
24Šimun odgovori: "Molite i vi za me Gospodina da me ne snađe ništa od toga što rekoste!"
25Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.
25Oni pak pošto posvjedočiše i dorekoše riječ Gospodnju, vratiše se u Jeruzalem navješćujući evanđelje mnogim selima samarijskim.
26А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
26Anđeo se Gospodnji obrati Filipu: "Ustani i pođi na jug putom što iz Jeruzalema silazi u Gazu; on je pust."
27И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
27On usta i pođe. Odjednom eto nekog Etiopljanina, dvoranina, visokog dostojanstvenika kandake, kraljice etiopske koji bijaše nad svom njezinom riznicom.
28Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.
28Vraćao se iz Jeruzalema, kamo je bio pošao pokloniti se; sjeđaše na svojim kolima i čitaše proroka Izaiju.
29А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
29Duh reče Filipu: "Pođi i pridruži se tim kolima!"
30А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
30Filip pritrča i ču gdje onaj čita Izaiju proroka pa će mu: "Razumiješ li što čitaš?"
31А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.
31On odvrati: "Kako bih mogao ako me tko ne uputi?" Onda zamoli Filipa da se uspne i sjedne uza nj.
32А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.
32A čitao je ovaj odlomak Pisma: Ko ovcu na klanje odvedoše ga, ko janje nijemo pred onim što ga striže on ne otvara svojih usta.
33У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
33U poniženju sud mu je uskraćen. Naraštaj njegov tko da opiše? Da, uklonjen je sa zemlje život njegov.
34Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?
34Dvoranin se obrati Filipu pa će mu: "Molim te, o kome to prorok govori? O sebi ili o kome drugom?
35А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
35Filip prozbori te mu, pošavši od toga Pisma, navijesti evanđelje: Isusa.
36Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
36Putujući tako, stigoše do neke vode pa će dvoranin: "Evo vode! Što priječi da se krstim?"
37А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
37#
38И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
38Zapovjedi da kola stanu pa obojica, Filip i dvoranin, siđoše u vodu te ga Filip krsti.
39А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
39A kad iziđoše iz vode, Duh Gospodnji ugrabi Filipa te ga dvoranin više ne vidje. On radosno nastavi svojim putom,
40А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
40a Filip se nađe u Azotu. I kako je prolazio, navješćivaše evanđelje svim gradovima dok ne stiže u Cezareju.