1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1Sve ima svoje doba i svaki posao pod nebom svoje vrijeme.
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2Vrijeme rađanja i vrijeme umiranja; vrijeme sađenja i vrijeme čupanja posađenog.
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3Vrijeme ubijanja i vrijeme liječenja; vrijeme rušenja i vrijeme građenja.
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4Vrijeme plača i vrijeme smijeha; vrijeme tugovanja i vrijeme plesanja.
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5Vrijeme bacanja kamenja i vrijeme sabiranja kamenja; vrijeme grljenja i vrijeme kad se ostavlja grljenje.
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6Vrijeme traženja i vrijeme gubljenja; vrijeme čuvanja i vrijeme odbacivanja.
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7Vrijeme deranja i vrijeme š§ijenja; vrijeme šutnje i vrijeme govorenja.
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8Vrijeme ljubljenja i vrijeme mržnje; vrijeme rata i vrijeme mira.
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9Koja je posleniku korist od njegovih napora?
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10Razmišljam o mučnoj zadaći što je Bog zadade sinovima ljudskim.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11Sve što on čini prikladno je u svoje vrijeme; ali iako je dopustio čovjeku uvid u vjekove, čovjek ne može dokučiti djela koja Boga čini od početka do kraja.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12Znam da nije druge sreće čovjeku osim da se veseli i čini dobro za svojega života.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13I kad čovjek jede i pije i uživa u svojem radu, i to je Božji dar.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14I znam da sve što Bog čini, čini za stalno. Tome se ništa dodati ne može niti mu se može oduzeti; a Bog čini tako da ga se boje.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15Što biva, već bijaše, i što će biti, već je bilo; a Bog obnavlja što je prohujalo.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16Još vidim kako pod suncem umjesto pravice vlada nepravda i umjesto pravednika zločinac.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17Zato rekoh u sebi: "Bog će suditi i pravedniku i zločincu, jer ovdje ima vrijeme za svaku namjeru i čin."
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18Još rekoh u sebi: "Ljudi se ponašaju tako da Bog može pokazati kakvi su uistinu, da su jedni drugima poput zvijeri."
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19Jer zaista, kob ljudi i zvijeri jedna je te ista. Kako ginu oni, tako ginu i one; i dišu jednakim dahom, i čovjek ničim ne nadmašuje zvijer, jer sve je ispraznost.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20I jedni i drugi odlaze na isto mjesto; svi su postali od praha i u prah se vraćaju.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21Tko zna da li dah ljudski uzlazi gore, a dah zvijeri silazi dolje k zemlji?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22Uviđam da čovjeku druge sreće nema osim radosti u svome djelu, jer to je ljudska sudbina. A tko će ga dovesti do toga da dozna što će biti poslije njega?