Serbian: Cyrillic

Croatian

Ecclesiastes

4

1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
1Opet stadoh promatrati sva nasilja koja se čine pod suncem, i gle, suze potlačenih, i nikog nema da ih utre; i nasilje iz tlačiteljske ruke, a zaštitnika niotkuda.
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
2Zato sretnima smatram mrtve koji su već pomrli; sretniji su od živih što još žive.
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
3A od obojih je sretniji onaj koji još nije postao, koji nije vidio zlih djela što se čine pod suncem.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
4Nadalje iskusih da svaki napor i svaki uspjeh pribavlja čovjeku zavist njegova bližnjeg. I to je ispraznost i pusta tlapnja.
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
5Bezumnik prekriži ruke i izjeda sebe.
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
6Bolja je puna šaka u miru nego obje pregršti mučna rada i puste tlapnje.
7Опет видех таштину под сунцем:
7I još jednu opazih ispraznost pod suncem:
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
8Čovjek potpun samac - bez sina, bez brata, i opet nema kraja njegovu trudu; oči mu se ne mogu nasititi blaga; a ne misli: za koga se mučim i uskraćujem dobro sebi? I to je ispraznost i zla briga.
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
9Bolje je dvojici nego jednome, jer imaju bolju plaću za svoj trud.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
10Padne li jedan, drugi će ga podići; a teško jednomu! Ako padne, nema nikoga da ga podigne.
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
11Pa ako se i spava udvoje, toplije je; a kako će se samac zagrijati?
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
12I ako tko udari na jednoga, dvojica će mu se oprijeti; i trostruko se uže ne kida brzo.
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
13Bolji je mladić siromašan a mudar nego kralj star a lud, koji više ne zna za savjet.
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
14Jer mladić može izići iz tamnice i postati kraljem, iako se rodio kao prosjak u svom kraljevstvu.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
15Opazih kako svi koji žive i hode pod suncem pristaju uz mladića, uz nastupnika koji ga naslijedi.
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
16On stupa na čelo bezbrojnih podanika i kasniji se naraštaji ne mogahu zbog njega radovati. I to je zacijelo ispraznost i pusta tlapnja.
17Kad odlaziš u Božji dom, pazi na korake svoje. Priđi da mogneš čuti - žrtva je valjanija nego prinos luđaka, jer oni i ne znaju da čine zlo.