1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
1Ne nagli ustima svojim i ne žuri se s riječima pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji; zato štedi svoje riječi.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
2San dolazi od mnogih briga, a lud govor od mnoštva riječi.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
3Kad zavjetuješ štogod Bogu, odmah to izvrši, jer njemu nisu mili bezumnici. Zato ispuni svaki svoj zavjet.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
4Bolje je ne zavjetovati, nego zavjetovati a ne izvršiti zavjeta.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
5Ne daj ustima svojim da te navode na grijeh i ne reci kasnije pred anđelom da je bilo nehotice. Zašto pružati Bogu priliku da se srdi na riječ tvoju i uništi djelo tvojih ruku?
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
6Koliko sanja, toliko i ispraznosti; mnogo riječi - isprazna tlapnja. Zato boj se Boga.
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
7Ako vidiš gdje tlače siromaha i gaze pravo i pravicu u zemlji, ne čudi se tomu, jer nad visokim straži viši, a nad njim najviši.
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
8Korist zemlje je nada sve; i kralj ovisi o zemljištu.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
9Tko novce ljubi, nikad ih dosta nema; tko bogatstvo ljubi, nikad mu dosta probitka. I to je ispraznost.
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
10Gdje je mnogo bogatstva, mnogo je i gotovana, pa kakva je korist od toga gospodaru, osim što ga očima gleda?
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
11Sladak je dan radiši, jeo malo ili mnogo, dok bogatstvo ne da bogatašu zaspati.
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
12I vidjeh teško zlo pod suncem: skupljeno blago što je na propast svojemu vlasniku.
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
13Jer zlom nezgodom propadne takvo bogatstvo te sinu što mu se rodi ne ostane ništa.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
14Gol je izašao iz utrobe majke svoje i tako će gol i otići kakav je i došao; ništa nema od svega svojeg truda da ponese.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
15I to je teško zlo što tako odlazi kako je i došao; pa kakva mu je korist što se u vjetar mučio.
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
16Sve svoje dane živi u tami, nevolji, brizi, bolesti i srdžbi.
17И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
17Ovo, stoga, zaključujem: prava je sreća čovjeku jesti i piti i biti zadovoljan sa svim svojim trudom kojim se muči pod suncem za kratka vijeka koji mu je dao Bog, jer takva mu je sudbina dosuđena.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
18Pa ako je čovjeku Bog dao bogatstvo i imanje da ih uživa i bude zadovoljan svojim djelom - i to je dar od Boga.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
19Jer tada barem ne misli mnogo na dane svog života, kad mu Bog daje da mu se srce veseli.
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.