¹Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.

¹Viđenje Izaije, sina Amosova, koje je imao o Judeji i Jeruzalemu u dane Uzije, Jotama, Ahaza i Ezekije, kraljeva judejskih.

²Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.

²Čujte, nebesa, poslušaj, zemljo, jer Jahve govori: "Sinove sam ti odgojio, podigao, al' se oni od mene odvrgoše.

³Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.

³Vo poznaje svog vlasnika, a magarac jasle gospodareve - Izrael ne poznaje, narod moj ne razumije."

⁴Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.

⁴Jao, grešna li naroda, puka u zlu ogrezla, roda zlikovačkog, pokvarenih sinova! Jahvu ostaviše, prezreše Sveca Izraelova, njemu su okrenuli leđa.

⁵Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

⁵TÓa gdje da vas još udarim, odmetnici tvrdokorni? Sva je glava bolna, srce iznemoglo;

⁶Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.

⁶od pete do glave nidje zdrava mjesta, već ozljede, modrice, otvorene rane, ni očišćene, ni povijene, ni uljem ublažene.

⁷Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

⁷Zemlja vam opustje, gradove oganj popali, njive vam na oči haraju tuđinci - pustoš k'o kad propade Sodoma.

⁸И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.

⁸Kći sionska ostade kao koliba u vinogradu, kao pojata u polju krastavaca, kao grad opsjednut.

⁹Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

⁹Da nam Jahve nad Vojskama ne ostavi Ostatak, bili bismo k'o Sodoma, Gomori slični.

¹⁰Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!

¹⁰Čujte riječ Jahvinu, glavari sodomski, poslušaj zakon Boga našega, narode gomorski!

¹¹Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

¹¹"Što će mi mnoštvo žrtava vaših?" - govori Jahve. - "Sit sam ovnujskih paljenica i pretiline gojne teladi. I krv mi se ogadi bikova, janjaca i jaradi.

¹²Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?

¹²Kad mi lice vidjet' dolazite, tko od vas ište da gazite mojim predvorjima?

¹³Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

¹³Prestanite mi nositi ništavne prinose, kad mi omrznu. Mlađaka, subote i sazive - ne podnosim zborovanja i opačine.

¹⁴На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

¹⁴Mlađake i svetkovine vaše iz sve duše mrzim - teški su mi, podnijet' ih ne mogu!

¹⁵Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

¹⁵Kad na molitvu ruke širite, je od vas oči odvraćam. Molitve samo množite, ja vas ne slušam. Ruke su vam u krvi ogrezle,

¹⁶Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

¹⁶operite se, očistite. Uklonite mi s očiju djela opaka, prestanite zlo činiti!

¹⁷Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

¹⁷Učite se dobrim djelima: pravdi težite, ugnjetenom pritecite u pomoć, siroti pomozite do pravde, za udovu se zauzmite."

¹⁸Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

¹⁸"Hajde, dakle, da se pravdamo," govori Jahve. "Budu l' vam grijesi kao grimiz, pobijeljet će poput snijega; kao purpur budu li crveni, postat će kao vuna.

¹⁹Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

¹⁹Htjednete l' me poslušati, uživat ćete plodove zemaljske.

²⁰Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

²⁰U buntovništvu ako ustrajete, proždrijet će vas mač." Tako usta Jahvina govorahu.

²¹Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

²¹Kako li posta bludnicom tvrđa vjerna? Bješe puna pravičnosti, pravda u njoj stolovala, a sad - ubojice.

²²Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.

²²Srebro ti se u trosku obratilo, vino ti se razvodnjelo.

²³Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

²³Knezovi se tvoji odmetnuli, s tatima se pobratili. Svi za mitom hlepe, za darovima lete. Siroti pravdu uskraćuju, udovička parnica ne stiže k njima.

²⁴Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

²⁴Stog ovako govori Jahve, Gospod nad Vojskama, Junak Izraelov: "Ah, kad se iskalim na protivnicima i osvetim dušmanima!

²⁵И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

²⁵Kada na te ruku pružim, da lužinom tvoju trosku očistim, da iz tebe uklonim olovo!

²⁶И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.

²⁶Da ti opet postavim suce kao negda, savjetnike kao u početku, pa da te zovu Gradom pravednim, Tvrđom vjernosti."

²⁷Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.

²⁷Sud pravedni otkupit će Sion, a pravda obraćenike njegove.

²⁸А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

²⁸Otpadnici i grešnici skršit će se zajedno, a oni što Jahvu napuštaju poginut će.

²⁹Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.

²⁹Da, stidjet ćete se zbog hrastova što ih sad obožavate i crvenjet ćete zbog gajeva u kojima sad uživate.

³⁰Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.

³⁰Jer, bit ćete poput hrasta osušena lišća i poput gaja u kojem vode nema.

³¹И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

³¹Junak će biti kučina, a iskra djelo njegovo, zajedno će izgorjeti, a nikoga da ugasi.