1Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
1Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:
2Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
2Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi,
3И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
3nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina."
4И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
4On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju.
5Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
5Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti!
6Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
6Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima.
7И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
7Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema.
8Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
8Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti.
9И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
9Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im.
10Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
10Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
11Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
11Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj.
12Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
12Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;
13И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
13protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih;
14И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
14protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih;
15И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
15protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina;
16И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
16protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih.
17Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
17Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj,
18И идола ће нестати сасвим.
18i kumiri će netragom nestati.
19И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
19Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
20Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
20U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja,
21Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
21kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
22Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
22Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi?