1И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.
1To rekavši, zaputi se Isus sa svojim učenicima na drugu stranu potoka Cedrona. Ondje bijaše vrt u koji uđe Isus i njegovi učenici.
2А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.
2A poznavaše to mjesto i Juda, njegov izdajica, jer se Isus tu često sastajao sa svojim učenicima.
3Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.
3Juda onda uze četu i od svećeničkih glavara i farizeja sluge te dođe onamo sa zubljama, svjetiljkama i oružjem.
4А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?
4Znajući sve što će s njim biti, istupi Isus naprijed te ih upita: "Koga tražite?"
5Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.
5Odgovore mu: "Isusa Nazarećanina." Reče im Isus: "Ja sam!" A stajaše s njima i Juda, njegov izdajica.
6А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
6Kad im dakle reče: "Ja sam!" - oni ustuknuše i popadaše na zemlju.
7Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
7Ponovno ih tada upita: "Koga tražite?" Oni odgovore: "Isusa Nazarećanina."
8Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.
8Isus odvrati: "Rekoh vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, pustite ove da odu" -
9Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.
9da se ispuni riječ koju reče: "Ne izgubih ni jednoga od onih koje si mi dao."
10А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.
10A Šimun Petar isuče mač koji je imao uza se pa udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho. Sluga se zvao Malho.
11Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?
11Nato Isus reče Petru: "Djeni mač u korice! Čašu koju mi dade Otac zar da ne pijem?"
12А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,
12Tada četa, zapovjednik i židovski sluge uhvatiše Isusa te ga svezaše.
13И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.
13Odvedoše ga najprije Ani jer on bijaše tast Kajfe, velikoga svećenika one godine.
14А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.
14Kajfa pak ono svjetova Židove: "Bolje da jedan čovjek umre za narod."
15За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког;
15Za Isusom su išli Šimun Petar i drugi učenik. Taj učenik bijaše poznat s velikim svećenikom pa s Isusom uđe u dvorište velikoga svećenika.
16А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.
16Petar osta vani kod vrata. Tada taj drugi učenik, znanac velikoga svećenika, iziđe i reče vratarici te uvede Petra.
17Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.
17Nato će sluškinja, vratarica, Petru: "Da nisi i ti od učenika toga čovjeka?" On odvrati: "Nisam!"
18А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.
18A stajahu ondje sluge i stražari, raspirivahu žeravicu jer bijaše studeno i grijahu se. S njima je stajao i Petar i grijao se.
19Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.
19Veliki svećenik zapita Isusa o njegovim učenicima i o njegovu nauku.
20Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.
20Odgovori mu Isus: "Ja sam javno govorio svijetu. Uvijek sam naučavao u sinagogi i u Hramu gdje se skupljaju svi Židovi. Ništa nisam u tajnosti govorio.
21Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.
21Zašto mene pitaš? Pitaj one koji su slušali što sam im govorio. Oni eto znaju što sam govorio."
22А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?
22Na te njegove riječi jedan od nazočnih slugu pljusne Isusa govoreći: "Tako li odgovaraš velikom svećeniku?"
23Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
23Odgovori mu Isus: "Ako sam krivo rekao, dokaži da je krivo! Ako li pravo, zašto me udaraš?"
24И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.
24Ana ga zatim posla svezana Kajfi, velikom svećeniku.
25А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.
25Šimun Petar stajao je ondje i grijao se. Rekoše mu: "Da nisi i ti od njegovih učenika?" On zanijeka: "Nisam!"
26Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?
26Nato će jedan od slugu velikog svećenika, rođak onoga komu je Petar bio odsjekao uho: "Nisam li te ja vidio u vrtu s njime?"
27Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.
27I Petar opet zanijeka, a pijetao odmah zapjeva.
28А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
28Nato odvedoše Isusa od Kajfe u dvor upraviteljev. Bilo je rano jutro. I oni ne uđoše da se ne okaljaju, već da mognu blagovati pashu.
29Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?
29Pilat tada iziđe pred njih i upita: "Kakvu tužbu iznosite protiv ovoga čovjeka?"
30Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.
30Odgovore mu: "Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga predali tebi."
31А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.
31Reče im nato Pilat: "Uzmite ga vi i sudite mu po svom zakonu." Odgovoriše mu Židovi: "Nama nije dopušteno nikoga pogubiti" -
32Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.
32da se ispuni riječ Isusova kojom je označio kakvom mu je smrću umrijeti.
33Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?
33Nato Pilat uđe opet u dvor, pozove Isusa i upita ga: "Ti li si židovski kralj?"
34Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?
34Isus odgovori: "Govoriš li ti to sam od sebe ili ti to drugi rekoše o meni?"
35Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?
35Pilat odvrati: "Zar sam ja Židov? Tvoj narod i glavari svećenički predadoše te meni. Što si učinio?"
36Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.
36Odgovori Isus: "Kraljevstvo moje nije od ovoga svijeta. Kad bi moje kraljevstvo bilo od ovoga svijeta, moje bi se sluge borile da ne budem predan Židovima. Ali kraljevstvo moje nije odavde."
37Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
37Nato mu reče Pilat: "Ti si dakle kralj?" Isus odgovori: "Ti kažeš: ja sam kralj. Ja sam se zato rodio i došao na svijet da svjedočim za istinu. Tko je god od istine, sluša moj glas."
38Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.
38Reče mu Pilat: "Što je istina?"
39А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?
39Rekavši to, opet iziđe pred Židove i reče im: "Ja ne nalazim na njemu nikakve krivice. A u vas je običaj da vam o Pashi nekoga pustim. Hoćete li dakle da vam pustim kralja židovskoga?"
40Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.
40Povikaše nato opet: "Ne toga, nego Barabu!" A Baraba bijaše razbojnik.