¹Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.

¹Bijaše među farizejima čovjek imenom Nikodem, ugledan Židov.

²Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

²On dođe Isusu obnoć i reče mu: "Rabbi, znamo da si od Boga došao kao učitelj jer nitko ne može činiti znamenja kakva ti činiš ako Bog nije s njime."

³Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.

³Odgovori mu Isus: "Zaista, zaista, kažem ti: tko se ne rodi nanovo, odozgor, ne može vidjeti kraljevstva Božjega!"

⁴Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

⁴Kaže mu Nikodem: "Kako se čovjek može roditi kad je star? Zar može po drugi put ući u utrobu majke svoje i roditi se?"

⁵Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

⁵Odgovori Isus: "Zaista, zaista, kažem ti: ako se tko ne rodi iz vode i Duha, ne može ući u kraljevstvo Božje.

⁶Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

⁶Što je od tijela rođeno, tijelo je; i što je od Duha rođeno, duh je.

⁷Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

⁷Ne čudi se što ti rekoh: 'Treba da se rodite nanovo, odozgor.'

⁸Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.

⁸Vjetar puše gdje hoće; čuješ mu šum, a ne znaš odakle dolazi i kamo ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha."

⁹Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?

⁹Upita ga Nikodem: "Kako se to može zbiti?"

¹⁰Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

¹⁰Odgovori mu Isus: "Ti si učitelj u Izraelu pa to da ne razumiješ?

¹¹Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.

¹¹Zaista, zaista, kažem ti: govorimo što znamo, svjedočimo za ono što vidjesmo, ali svjedočanstva našega ne primate.

¹²Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

¹²Ako vam rekoh zemaljsko pa ne vjerujete, kako ćete vjerovati kad vam budem govorio nebesko?

¹³И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

¹³Nitko nije uzašao na nebo doli onaj koji siđe s neba, Sin Čovječji.

¹⁴И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

¹⁴I kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji tako ima biti podignut Sin Čovječji

¹⁵Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

¹⁵da svaki koji vjeruje u njemu ima život vječni.

¹⁶Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

¹⁶Uistinu, Bog je tako ljubio svijet te je dao svoga Sina Jedinorođenca da nijedan koji u njega vjeruje ne propadne, nego da ima život vječni.

¹⁷Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

¹⁷Ta Bog nije poslao Sina na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spasi po njemu.

¹⁸Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.

¹⁸Tko vjeruje u njega, ne osuđuje se; a tko ne vjeruje, već je osuđen što nije vjerovao u ime jedinorođenoga Sina Božjega.

¹⁹А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.

¹⁹A ovo je taj sud: Svjetlost je došla na svijet, ali ljudi su više ljubili tamu nego svjetlost jer djela im bijahu zla.

²⁰Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.

²⁰Uistinu, tko god čini zlo, mrzi svjetlost i ne dolazi k svjetlosti da se ne razotkriju djela njegova;

²¹А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.

²¹a tko čini istinu, dolazi k svjetlosti nek bude bjelodano da su djela njegova u Bogu učinjena."

²²А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.

²²Poslije toga ode Isus sa svojim učenicima u Judejsku zemlju. Tu je boravio s njima i krstio.

²³А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.

²³A krstio je i Ivan, u Enonu blizu Salima, jer ondje bijaše mnogo vode. Ljudi su dolazili i krstili se.

²⁴Јер још не беше Јован бачен у тамницу.

²⁴Jer Ivan još nije bio bačen u tamnicu.

²⁵Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.

²⁵Između Ivanovih učenika i nekog Židova nastade tako prepirka o čišćenju.

²⁶И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.

²⁶Dođoše Ivanu i rekoše mu: "Učitelju, onaj koji s tobom bijaše s onu stranu Jordana i za kojega si ti svjedočio - on eno krsti i svi hrle k njemu."

²⁷Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.

²⁷Ivan odgovori: "Nitko ne može sebi uzeti ništa ako mu nije dano s neba.

²⁸Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.

²⁸Vi ste mi sami svjedoci da sam rekao: 'Nisam ja Krist, nego poslan sam pred njim.'

²⁹Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.

²⁹Tko ima zaručnicu, zaručnik je. A prijatelj zaručnikov, koji stoji uza nj i sluša ga, klikće od radosti na glas zaručnikov. Ta se moja radost upravo ispunila.

³⁰Онај треба да расте, а ја да се умањујем.

³⁰On treba da raste, a ja da se umanjujem.

³¹Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

³¹Tko odozgor dolazi, on je iznad sviju; tko je sa zemlje, zemaljski je i zemaljski govori. Tko dolazi s neba, on je iznad sviju:

³²И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.

³²što je vidio i čuo - za to svjedoči, a svjedočanstva njegova nitko ne prima.

³³Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.

³³Tko primi njegovo svjedočanstvo, potvrđuje da je Bog istinit.

³⁴Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.

³⁴Uistinu, onaj koga Bog posla Božje riječi govori jer Bog Duha ne daje na mjeru.

³⁵Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.

³⁵Otac ljubi Sina i sve je predao u ruku njegovu.

³⁶Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.

³⁶Tko vjeruje u Sina, ima vječni život; a tko neće da vjeruje u Sina, neće vidjeti života; gnjev Božji ostaje na njemu."