¹А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.

¹Nakon toga odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu učenika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mjesto kamo je kanio doći.

²А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

²Govorio im je: "Žetva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara žetve da radnike pošalje u žetvu svoju.

³Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

³Idite! Evo, šaljem vas kao janjce među vukove.

⁴Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

⁴Ne nosite sa sobom ni kese, ni torbe, ni obuće. I nikoga putem ne pozdravljajte.

⁵У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

⁵U koju god kuću uđete, najprije recite: 'Mir kući ovoj!'

⁶И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

⁶Bude li tko ondje prijatelj mira, počinut će na njemu mir vaš. Ako li ne, vratit će se na vas.

⁷А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

⁷U toj kući ostanite, jedite i pijte što se kod njih nađe. Ta vrijedan je radnik plaće svoje. Ne prelazite iz kuće u kuću."

⁸И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.

⁸"Kad u koji grad uđete pa vas prime, jedite što vam se ponudi

⁹И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.

⁹i liječite bolesnike koji su u njemu. I kazujte im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!'

¹⁰И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

¹⁰A kad u neki grad uđete pa vas ne prime, iziđite na njegove ulice i recite:

¹¹И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

¹¹'I prašinu vašega grada, koja nam se nogu uhvatila, stresamo vam sa sebe! Ipak znajte ovo: Približilo se kraljevstvo Božje!'

¹²Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.

¹²Kažem vam: Sodomcima će u onaj dan biti lakše negoli tomu gradu."

¹³Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

¹³"Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se u Tiru i Sidonu zbila čudesa koja su se dogodila u vama, odavna bi već, sjedeć u kostrijeti i pepelu, činili pokoru.

¹⁴Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

¹⁴Ali Tiru i Sidonu bit će na Sudu lakše negoli vama.

¹⁵И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

¹⁵I ti Kafarnaume! Zar ćeš se do neba uzvisiti? Do u Podzemlje ćeš se strovaliti.

¹⁶Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁶Tko vas sluša, mene sluša; tko vas prezire, mene prezire. A tko mene prezire, prezire onoga koji mene posla."

¹⁷Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁷Vratiše se zatim sedamdesetdvojica radosni govoreći: "Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju na tvoje ime!"

¹⁸А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁸A on im reče: "Promatrah Sotonu kako poput munje s neba pade.

¹⁹Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

¹⁹Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj sili neprijateljevoj i ništa vam neće naškoditi.

²⁰Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²⁰Ali ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego radujte se što su vam imena zapisana na nebesima."

²¹У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

²¹U taj isti čas uskliknu Isus u Duhu Svetom: "Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, Oče! Tako se tebi svidjelo.

²²И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.

²²Sve mi preda Otac moj i nitko ne zna tko je Sin - doli Otac; niti tko je Otac - doli Sin i onaj kome Sin hoće da objavi."

²³И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

²³Tada se okrene učenicima pa im nasamo reče: "Blago očima koje gledaju što vi gledate!

²⁴Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

²⁴Kažem vam: mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli!"

²⁵И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

²⁵I gle, neki zakonoznanac usta i, da ga iskuša, upita: "Učitelju, što mi je činiti da život vječni baštinim?"

²⁶А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

²⁶A on mu reče: "U Zakonu što piše? Kako čitaš?"

²⁷А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

²⁷Odgovori mu onaj: Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svoga, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i svoga bližnjega kao sebe samoga!"

²⁸Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

²⁸Reče mu na to Isus: "Pravo si odgovorio. To čini i živjet ćeš."

²⁹А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

²⁹Ali hoteći se opravdati, reče on Isusu: "A tko je moj bližnji?"

³⁰А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

³⁰Isus prihvati i reče: "Čovjek neki silazio iz Jeruzalema u Jerihon. Upao među razbojnike koji ga svukoše i izraniše pa odoše ostavivši ga polumrtva.

³¹А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

³¹Slučajno je onim putem silazio neki svećenik, vidje ga i zaobiđe.

³²А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

³²A tako i levit: prolazeći onuda, vidje ga i zaobiđe.

³³А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

³³Neki Samarijanac putujući dođe do njega, vidje ga, sažali se

³⁴И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

³⁴pa mu pristupi i povije rane zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga posadi na svoje živinče, odvede ga u gostinjac i pobrinu se za nj.

³⁵И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

³⁵Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru i reče: 'Pobrini se za njega. Ako što više potrošiš, isplatit ću ti kad se budem vraćao.'"

³⁶Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

³⁶"Što ti se čini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu koji je upao među razbojnike?"

³⁷А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

³⁷On odgovori: "Onaj koji mu iskaza milosrđe." Nato mu reče Isus: "Idi pa i ti čini tako!"

³⁸А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁸Dok su oni tako putovali, uđe on u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kuću.

³⁹И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

³⁹Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Gospodinovih i slušaše riječ njegovu.

⁴⁰А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴⁰A Marta bijaše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i reče: "Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne."

⁴¹А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴¹Odgovori joj Gospodin: "Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ za mnogo,

⁴²А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

⁴²a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala bolji dio, koji joj se neće oduzeti."