¹И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

¹Jednom je Isus na nekome mjestu molio. Čim presta, reče mu jedan od učenika: "Gospodine, nauči nas moliti kao što je i Ivan naučio svoje učenike."

²А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

²On im reče: "Kad molite, govorite: 'Oče! Sveti se ime tvoje! Dođi kraljevstvo tvoje!

³Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;

³Kruh naš svagdanji daji nam svaki dan!

⁴И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

⁴I otpusti nam grijehe naše: ta i mi otpuštamo svakom dužniku svojem! I ne uvedi nas u napast!'"

⁵И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;

⁵I reče im: "Tko to od vas ima ovakva prijatelja? Pođe k njemu o ponoći i rekne mu: 'Prijatelju, posudi mi tri kruha.

⁶Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

⁶Prijatelj mi se s puta svratio te nemam što staviti preda nj!'

⁷А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

⁷A onaj mu iznutra odgovori: 'Ne dosađuj mi! Vrata su već zatvorena, a dječica sa mnom u postelji. Ne mogu ustati da ti dadnem...'

⁸И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

⁸Kažem vam: ako i ne ustane da mu dadne zato što mu je prijatelj, ustat će i dati mu što god treba zbog njegove bezočnosti."

⁹И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

⁹"I ja vama kažem: Ištite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se!

¹⁰Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

¹⁰Doista, tko god ište, prima; i tko traži, nalazi; i onomu tko kuca, otvorit će se."

¹¹Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?

¹¹"A koji je to otac među vama: kad ga sin zaište ribu, zar će mu mjesto ribe zmiju dati?

¹²Или ако заиште јаје да му да скорпију?

¹²Ili kad zaište jaje, zar će mu dati štipavca?

¹³Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?

¹³Ako dakle vi, iako zli, znate dobrim darima darivati djecu svoju, koliko li će više Otac s neba obdariti Duhom Svetim one koji ga zaištu!"

¹⁴И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.

¹⁴I istjerivaše đavla koji bijaše nijem. Kad iziđe đavao, progovori njemak. I mnoštvo se divilo.

¹⁵А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.

¹⁵A neki od njih rekoše: "Po Beelzebulu, poglavici đavolskom, izgoni đavle!"

¹⁶А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹⁶A drugi su iskušavajući ga, tražili od njega kakav znak s neba.

¹⁷А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.

¹⁷Ali on, znajući njihove misli, reče im: "Svako kraljevstvo u sebi razdijeljeno opustjet će i kuća će na kuću pasti.

¹⁸Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

¹⁸Ako je dakle Sotona u sebi razdijeljen, kako će opstati kraljevstvo njegovo? Jer vi kažete da ja po Beelzebulu izgonim đavle.

¹⁹Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

¹⁹Ako dakle ja po Beelzebulu izgonim đavle, po kome ih vaši sinovi izgone? Zato će vam oni biti suci.

²⁰А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

²⁰Ali ako ja prstom Božjim izgonim đavle, zbilja je došlo k vama kraljevstvo Božje."

²¹Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

²¹"Dokle god jaki i naoružani čuva svoj stan, u miru je sav njegov posjed.

²²А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.

²²Ali ako dođe jači od njega, svlada ga i otme mu sve njegovo oružje u koje se uzdao, a plijen razdijeli."

²³Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

²³"Tko nije sa mnom, protiv mene je. I tko sa mnom ne sabire, rasipa."

²⁴Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

²⁴"Kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, luta bezvodnim mjestima tražeći spokoja. Kad ga ne nađe, rekne: 'Vratit ću se u kuću odakle iziđoh.'

²⁵И дошавши нађе пометен и украшен.

²⁵Došavši, nađe je pometenu i uređenu.

²⁶Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.

²⁶Tada ode i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, te uđu i nastane se ondje. Na kraju bude onomu čovjeku gore nego na početku."

²⁷А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

²⁷Dok je on to govorio, povika neka žena iz mnoštva: "Blažena utroba koja te nosila i prsi koje si sisao!"

²⁸А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

²⁸On odgovori: "Još blaženiji oni koji slušaju riječ Božju i čuvaju je!"

²⁹А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

²⁹Kad je nagrnulo mnoštvo, poče im Isus govoriti: "Naraštaj ovaj naraštaj je opak. Znak traži, ali mu se znak neće dati doli znak Jonin.

³⁰Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.

³⁰Doista, kao što je Jona bio znak Ninivljanima, tako će biti i Sin Čovječji ovomu naraštaju."

³¹Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

³¹"Kraljica će Juga ustati na Sudu s ljudima ovog naraštaja i osuditi ih jer je s krajeva zemlje došla čuti mudrost Salomonovu, a evo ovdje i više od Salomona!

³²Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.

³²Ninivljani će ustati na Sudu s ovim naraštajem i osuditi ga jer se obratiše na propovijed Joninu, a evo ovdje i više od Jone!"

³³Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.

³³"Nitko ne užiže svjetiljku da je stavi u zakutak ili pod posudu, nego na svijećnjak da oni koji ulaze vide svjetlost.

³⁴Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.

³⁴Oko je svjetiljka tvomu tijelu. Kad ti je oko bistro, sve ti je tijelo svijetlo. A kad je ono nevaljalo, i tijelo ti je tamno.

³⁵Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.

³⁵Pazi dakle da svjetlost koja je u tebi ne bude tamna.

³⁶Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.

³⁶Ako ti dakle sve tijelo bude svijetlo, bez djelića tame, bit će posve svijetlo, kao kad te svjetiljka svojim sjajem rasvjetljuje."

³⁷А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.

³⁷Dok je on govorio, pozva ga neki farizej k sebi na objed. On uđe i priđe k stolu.

³⁸А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.

³⁸Vidjevši to, farizej se začudi što se Isus prije objeda ne opra.

³⁹А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

³⁹A Gospodin mu reče: "Da, vi farizeji čistite vanjštinu čaše u zdjele, a nutrina vam je puna grabeža i pakosti.

⁴⁰Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

⁴⁰Bezumnici! Nije li onaj koji načini vanjštinu načinio i nutrinu.

⁴¹Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

⁴¹Nego, dajte za milostinju ono iznutra i gle - sve vam je čisto."

⁴²Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

⁴²"Ali jao vama, farizeji! Namirujete desetinu od metvice i rutvice i svake vrste povrća, a ne marite za pravednost i ljubav Božju. Ovo je trebalo činiti, a ono ne zanemariti."

⁴³Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

⁴³"Jao vama farizeji! Volite prvo sjedalo u sinagogama i pozdrave na trgovima.

⁴⁴Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

⁴⁴Jao vama! Vi ste kao nezamjetljivi grobovi po kojima ljudi ne znajući hode."

⁴⁵А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.

⁴⁵Nato će neki zakonoznanac: "Učitelju, tako govoreći i nas vrijeđaš."

⁴⁶А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.

⁴⁶A on reče: "Jao i vama, zakonoznanci! Tovarite na ljude terete nepodnosive, a sami ni da ih se jednim prstom dotaknete."

⁴⁷Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.

⁴⁷"Jao vama! Podižete spomenike prorocima, a vaši ih oci ubiše.

⁴⁸Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

⁴⁸Zato ste svjedoci i sumišljenici djela svojih otaca: oni ih ubiše, a vi spomenike podižete!

⁴⁹Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;

⁴⁹Zbog toga i kaza Mudrost Božja: 'Poslat ću k njima proroke i apostole. Neke će poubijati i prognati -

⁵⁰Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,

⁵⁰da se od ovog naraštaja zatraži krv svih proroka prolivena od postanka svijeta,

⁵¹Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.

⁵¹od krvi Abelove do krvi Zaharije, koji je pogubljen između žrtvenika i svetišta.' Da, kažem vam, tražit će se od ovoga naraštaja!"

⁵²Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.

⁵²"Jao vama, zakonoznanci! Uzeste ključ znanja: sami ne uđoste, a spriječiste one koji htjedoše ući."

⁵³А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,

⁵³Kad Isus izađe odande, stadoše pismoznanci i farizeji žestoko na nj navaljivati i postavljati mu mnoga pitanja

⁵⁴Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.

⁵⁴vrebajući na nj, ne bi li štogod ulovili iz njegovih usta.