¹Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

¹Kad se uto skupilo mnoštvo, tisuće i tisuće, te su jedni druge gazili, poče Isus govoriti najprije svojim učenicima: "Čuvajte se kvasca farizejskoga, to jest licemjerja.

²Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

²Ništa nije skriveno što se neće otkriti ni tajno što se neće saznati.

³Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

³Naprotiv, sve što u tami rekoste, na svjetlu će se čuti; i što ste po skrovištima u uho šaptali, propovijedat će se po krovovima."

⁴Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁴"A kažem vama, prijateljima svojim: ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a nakon toga nemaju više što učiniti.

⁵Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁵Pokazat ću vam koga vam se bojati: onoga se bojte koji pošto ubije, ima moć baciti u pakao. Da, velim vam, njega se bojte!

⁶Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁶Ne prodaje li se pet vrapčića za dva novčića? Pa ipak ni jednoga od njih Bog ne zaboravlja.

⁷А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁷A vama su i vlasi na glavi sve izbrojene. Ne bojte se! Vredniji ste nego mnogo vrabaca!"

⁸Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁸"A kažem vam: tko se god prizna mojim pred ljudima, i Sin Čovječji priznat će se njegovim pred anđelima Božjim.

⁹А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

⁹A tko mene zaniječe pred ljudima, bit će zanijekan pred anđelima Božjim."

¹⁰И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹⁰"I tko god rekne riječ na Sina Čovječjega, oprostit će mu se. Ali tko pohuli protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti."

¹¹А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹¹"Nadalje, kad vas budu dovodili pred sinagoge i poglavarstva i vlasti, ne budite zabrinuti kako ćete se ili čime braniti, što li reći!

¹²Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹²Ta Duh Sveti poučit će vas u taj čas što valja reći."

¹³Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹³Tada mu netko iz mnoštva reče: "Učitelju, reci mome bratu da podijeli sa mnom baštinu."

¹⁴А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁴Nato mu on reče: "Čovječe, tko me postavio sucem ili djeliocem nad vama?"

¹⁵А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁵I dometnu im: "Klonite se i čuvajte svake pohlepe: koliko god netko obilovao, život mu nije u onom što posjeduje."

¹⁶Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁶Kaza im i prispodobu: "Nekomu bogatu čovjeku obilno urodi zemlja

¹⁷И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁷pa u sebi razmišljaše: 'Što da učinim? Nemam gdje skupiti svoju ljetinu.'

¹⁸И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁸I reče: 'Evo što ću učiniti! Srušit ću svoje žitnice i podignuti veće pa ću ondje zgrnuti sve žito i dobra svoja.

¹⁹И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

¹⁹Tada ću reći duši svojoj: dušo, evo imaš u zalihi mnogo dobara za godine mnoge. Počivaj, jedi, pij, uživaj!'

²⁰А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²⁰Ali Bog mu reče: 'Bezumniče! Već noćas duša će se tvoja zaiskati od tebe! A što si pripravio, čije će biti?'

²¹Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²¹Tako biva s onim koji sebi zgrće blago, a ne bogati se u Bogu."

²²А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²²Zatim reče svojim učenicima: "Zato vam kažem: ne budite zabrinuti za život: što ćete jesti; ni za tijelo: u što ćete se obući.

²³Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²³Ta život je vredniji od jela i tijelo od odijela.

²⁴Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁴Promotrite gavrane! Ne siju niti žanju, nemaju spremišta ni žitnice, pa ipak ih Bog hrani. Koliko li ste vi vredniji od ptica!

²⁵А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁵A tko od vas zabrinutošću može svojemu stasu dodati lakat?

²⁶А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁶Ako dakle ni ono najmanje ne možete, što ste onda za ostalo zabrinuti?

²⁷Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁷Promotrite ljiljane, kako niti predu niti tkaju, a kažem vam: ni Salomon se u svoj svojoj slavi ne zaodjenu kao jedan od njih.

²⁸А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁸Pa ako travu koja je danas u polju, a sutra se u peć baca Bog tako odijeva, koliko li će više vas, malovjerni!"

²⁹И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

²⁹"Zato i vi: ne tražite što ćete jesti, što piti. Ne uznemirujte se!

³⁰Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³⁰Ta sve to traže pogani ovoga svijeta. Otac vaš zna da vam je sve to potrebno.

³¹Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³¹Nego, tražite kraljevstvo njegovo, a to će vam se nadodati!"

³²Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³²"Ne boj se, stado malo: svidjelo se Ocu vašemu dati vam Kraljevstvo."

³³Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³³"Prodajte što god imate i dajte za milostinju! Načinite sebi kese koje ne stare, blago nepropadljivo na nebesima, kamo se kradljivac ne približava i gdje moljac ne rastače.

³⁴Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁴Doista, gdje vam je blago, ondje će vam i srce biti."

³⁵Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁵"Neka vam bokovi budu opasani i svjetiljke upaljene,

³⁶И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁶a vi slični ljudima što čekaju gospodara kad se vraća sa svadbe da mu odmah otvore čim stigne i pokuca.

³⁷Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁷Blago onim slugama koje gospodar, kada dođe, nađe budne! Zaista, kažem vam, pripasat će se, posaditi ih za stol pa će pristupiti i posluživati ih.

³⁸И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁸Pa dođe li o drugoj ili o trećoj straži i nađe ih tako, blago njima!"

³⁹Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

³⁹"A ovo znajte: kad bi domaćin znao u koji čas kradljivac dolazi, ne bi dao prokopati kuće.

⁴⁰И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴⁰I vi budite pripravni jer u čas kad i ne mislite Sin Čovječji dolazi."

⁴¹А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴¹Nato će Petar: "Gospodine, govoriš li tu prispodobu samo za nas ili i za sve?"

⁴²А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴²Reče Gospodin: "Tko li je onaj vjerni i razumni upravitelj što će ga gospodar postaviti nad svojom poslugom da im u pravo vrijeme daje obrok?

⁴³Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴³Blago onome sluzi kojega gospodar kada dođe, nađe da tako radi.

⁴⁴Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁴Uistinu, kažem vam, postavit će ga nad svim imanjem svojim."

⁴⁵Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁵"No rekne li taj sluga u srcu: 'Okasnit će gospodar moj' pa stane tući sluge i sluškinje, jesti, piti i opijati se,

⁴⁶Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁶doći će gospodar toga sluge u dan u koji mu se ne nada i u čas u koji i ne sluti; rasjeći će ga i dodijeliti mu udes među nevjernicima."

⁴⁷А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁷"I onaj sluga što je znao volju gospodara svoga, a nije bio spreman ili nije učinio po volji njegovoj, dobit će mnogo udaraca.

⁴⁸А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁸A onaj koji nije znao, ali je učinio što zaslužuje udarce, dobit će malo udaraca. Kome je god mnogo dano, od njega će se mnogo iskati. Kome je mnogo povjereno, više će se od njega iskati."

⁴⁹Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁴⁹"Oganj dođoh baciti na zemlju pa što hoću ako je već planuo!

⁵⁰Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵⁰Ali krstom mi se krstiti i kakve li muke za me dok se to ne izvrši!"

⁵¹Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵¹"Mislite li da sam došao mir dati na zemlji? Nipošto, kažem vam, nego razdjeljenje.

⁵²Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵²Ta bit će odsada petorica u jednoj kući razdijeljena: razdijelit će se trojica protiv dvojice i dvojica protiv trojice -

⁵³Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵³otac protiv sina i sin protiv oca, mati protiv kćeri i kći protiv matere, svekrva protiv snahe i snaha protiv svekrve."

⁵⁴А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁴Zatim je govorio mnoštvu: "Kad opazite da se oblak diže na zapadu, odmah kažete: 'Kiša će!' I bude tako.

⁵⁵И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁵Kad zapuše južnjak, kažete: 'Bit će vrućine!' I bude.

⁵⁶Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁶Licemjeri! Lice zemlje i neba umijete rasuditi, kako onda ovo vrijeme ne rasuđujete?"

⁵⁷Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

⁵⁷"Zašto sami od sebe ne sudite što je pravo?

⁵⁸Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

⁵⁸Kad s protivnikom ideš glavaru, na putu sve uloži da ga se oslobodiš pa te ne odvuče k sucu. Sudac će te predati izvršitelju, a izvršitelj baciti u tamnicu.

⁵⁹Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.

⁵⁹Kažem ti: nećeš izići odande dok ne isplatiš do posljednjega novčića."