¹И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

¹Jedne subote dođe on u kuću nekoga prvaka farizejskog na objed. A oni ga vrebahu.

²И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

²Kad evo: pred njim neki čovjek koji je imao vodenu bolest.

³И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

³Nato Isus upita zakonoznance i farizeje: "Je li dopušteno subotom liječiti ili nije?"

⁴А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁴A oni mukom ponikoše. On ga dotaknu, izliječi i otpusti.

⁵И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁵A njima reče: "Ako komu od vas sin ili vol padne u bunar, neće li ga brže bolje izvući i u dan subotni?"

⁶И не могоше Му одговорити на то.

⁶I ne mogoše mu na to odgovoriti.

⁷А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁷Promatrajući kako uzvanici biraju prva mjesta, kaza im prispodobu:

⁸Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁸"Kada te tko pozove na svadbu, ne sjedaj na prvo mjesto da ne bi možda bio pozvan koji časniji od tebe,

⁹И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

⁹te ne dođe onaj koji je pozvao tebe i njega i ne rekne ti: 'Ustupi mjesto ovome.' Tada ćeš, postiđen, morati zauzeti posljednje mjesto.

¹⁰Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹⁰Nego kad budeš pozvan, idi i sjedni na posljednje mjesto pa, kada dođe onaj koji te pozvao, da ti rekne: 'Prijatelju, pomakni se naviše!' Bit će ti to tada na čast pred svim sustolnicima,

¹¹Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹¹jer - svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen, a koji se ponizuje, bit će uzvišen."

¹²А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹²A i onome koji ga pozva, kaza: "Kad priređuješ objed ili večeru, ne pozivaj svojih prijatelja, ni braće, ni rodbine, ni bogatih susjeda, da ne bi možda i oni tebe pozvali i tako ti uzvratili.

¹³Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹³Nego kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, sakate, hrome, slijepe.

¹⁴И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁴Blago tebi jer oni ti nemaju čime uzvratiti. Uzvratit će ti se doista o uskrsnuću pravednih."

¹⁵А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁵Kad je to čuo jedan od sustolnika, reče mu: "Blago onome koji bude blagovao u kraljevstvu Božjem!"

¹⁶А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁶A on mu reče: "Čovjek neki priredi veliku večeru i pozva mnoge.

¹⁷И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁷I posla slugu u vrijeme večere da rekne uzvanicima: 'Dođite! Već je pripravljeno!'

¹⁸И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁸A oni se odreda počeli ispričavati. Prvi mu reče: 'Njivu sam kupio i valja mi poći pogledati je. Molim te, ispričaj me.'

¹⁹И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

¹⁹Drugi reče: 'Kupio sam pet jarmova volova pa idem okušati ih. Molim te, ispričaj me.'

²⁰И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²⁰Treći reče: 'Oženio sam se i zato ne mogu doći.'"

²¹И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²¹"Sluga se vrati i javi to domaćinu. Tada domaćin, gnjevan, reče sluzi: 'Iziđi brzo na trgove gradske i ulice pa dovedi ovamo prosjake, sakate, slijepe i hrome.'

²²И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²²I sluga reče: 'Gospodaru, učinjeno je što si naredio i još ima mjesta.'

²³И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²³Reče gospodar sluzi: 'Iziđi na putove i među ograde i prisili neka uđu da mi se napuni kuća.'

²⁴Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁴A kažem vam: nijedan od onih pozvanih neće okusiti moje večere."

²⁵Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁵S njim je zajedno putovalo silno mnoštvo. On se okrene i reče im:

²⁶Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁶"Dođe li tko k meni, a ne mrzi svog oca i majku, ženu i djecu, braću i sestre, pa i sam svoj život, ne može biti moj učenik!

²⁷И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁷I tko ne nosi svoga križa i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik!"

²⁸И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁸"Tko od vas, nakan graditi kulu, neće prije sjesti i proračunati troškove ima li čime dovršiti:

²⁹Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

²⁹da ga ne bi - pošto već postavi temelj, a ne mogne dovršiti - počeli ismjehivati svi koji to vide:

³⁰Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³⁰'Ovaj čovjek poče graditi, a ne može dovršiti!'

³¹Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³¹Ili koji kralj kad polazi da se zarati s drugim kraljem, neće prije sjesti i promisliti da li s deset tisuća može presresti onoga koji na nj dolazi s dvadeset tisuća?

³²Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³²Ako ne može, dok je onaj još daleko, poslat će poslanstvo da zaište mir."

³³Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³³"Tako dakle nijedan od vas koji se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik."

³⁴Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁴"Dobra je sol. Ali ako i sol obljutavi, čime će se ona začiniti?

³⁵Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

³⁵Nije prikladna ni za zemlju ni za gnojište. Van se baca. Tko ima uši da čuje, neka čuje!"